Еразмус плус Информативни дан на УНС-у

Она је на Информативном дану о могућностима у оквиру Еразмус плус програма мобилности, одржаном на Универзитету у Новом Саду, казала да ће тиме за секторе школа, образовања одраслих и рада с младима бити на располагању значајно већа финансијска средства.

Како је Марија Филиповић Ожеговић објаснила, све институције које се баве образовањем или радом с младима очекује велика новина, а то је могућност равнопраног конкурисања за све врсте пројеката у оквиру управо расписаног позива Европске комисије за овај програм мобилности за 2019. годину.

Србија је сада у фази припремних мера за пуноправно учешће, што значи да највише користи од учешћа у програму имају високошколске установе и студенти. У оквиру овог програма на годишњем нивоу размени се више од 2.000 наставника и студената у оба првца. што је пуно. Такође, постоје одређене могућности и за школе и предшколске установе. У prеthodna два конкурсна рока финансирано је 75 пројеката у укупној вредности од 1,7 милиона евра. Кроз њих је омогућено да велики број наставника, васпитача, омладинских радника, младих људи, учествује у пројектима мобилности, да буде на стручном усавршавању у другој школи или развије неки курс, иновира садржај неког наставног материјала - унапреди нешто у свјој школи, у својој установи. Такве могућности за високо образовање постоје већ 15 година, а тек су у последње две године постале доступне за друге секторе, рекла је Марија Филиповић Ожеговић и предстојеће промене упоредила с увођењем визне либерализације за грађане Србије – тако ће институције које то желе много лакше учествовати у партнерским програмима с институцијама из ЕУ уз адекватну финансијску подршку, много већу од оне коју могу да добију државе с парцијалним учешћем.

По речима Марије Филиповић Ожеговић, у овом тренутку с наше стране највеће интересовање влада за Италију, Немачку, Шпанију, за земље у суседству, као и за Аустрију, донекле за Хрватску и Словенију која је доста популарна. За те државе влада веће интересовање између осталог јер су у њима нижи трошкови живота. Еразмус стипендија покрива много тога, а не тражи од студената готово ништа. Међутим, ако студент иде у Холандију где су трошкови живота много виши, од стипендије сигурно не преостаје ништа за џепарац.

Мислим да је јако важно да упознавање с другим државама не буде искључиво туристичко, већ да има образовну димензију кроз стицање нових увида и прилика за поређење. Исто тако, у размени искуства неки наши наставници и предавачи не само у високом образовању, него и у школама, постају препознатљиви по добрим пракасма, што је јако важно јер тако постају амбасадори наше земљи и културе. Ту су и остварени студентски контакти и познанства који могу прерасти и у привредне или научне контакте и сарадњу.

По речима проректора за међународну сарадњу УНС проф. др Дејана Мадића, Универзитет пуно улаже у интернационализацију као стратешки циљ.

Успостављене су наше две канцеларије у којима раде компетентни људи. Оно где можемо да напредујемо је већа дисеминација идеје мобилности на свим факултетима. За то служи и овај инфо дан на којем захваљујемо Темпус Фондацији, рекао је проректор за међународну сарадњу и најавио скорашњу серију састанака с продеканима за међународну сарадњу и деканима новосадских факултета.

Како је додао, сваки факултет мора да има канцеларију за међународну сарадњу која ће се бавити мобилношћу студената у смислу Еразмус плус програма.

Представници Темпус фондације у Еразмус плус недељи заинтересоване саветују да све детаљне информације о расписаном конкурсу на који се пријаве шаљу у зависности од врсте пројекта и институција од јанура па све до марта и априла, потраже на сајту erazmusplus.rs.

В. Црњански