Erazmus plus Informativni dan na UNS-u

Ona je na Informativnom danu o mogućnostima u okviru Erazmus plus programa mobilnosti, održanom na Univerzitetu u Novom Sadu, kazala da će time za sektore škola, obrazovanja odraslih i rada s mladima biti na raspolaganju značajno veća finansijska sredstva.

Kako je Marija Filipović Ožegović objasnila, sve institucije koje se bave obrazovanjem ili radom s mladima očekuje velika novina, a to je mogućnost ravnopranog konkurisanja za sve vrste projekata u okviru upravo raspisanog poziva Evropske komisije za ovaj program mobilnosti za 2019. godinu.

Srbija je sada u fazi pripremnih mera za punopravno učešće, što znači da najviše koristi od učešća u programu imaju visokoškolske ustanove i studenti. U okviru ovog programa na godišnjem nivou razmeni se više od 2.000 nastavnika i studenata u oba prvca. što je puno. Takođe, postoje određene mogućnosti i za škole i predškolske ustanove. U prethodna dva konkursna roka finansirano je 75 projekata u ukupnoj vrednosti od 1,7 miliona evra. Kroz njih je omogućeno da veliki broj nastavnika, vaspitača, omladinskih radnika, mladih ljudi, učestvuje u projektima mobilnosti, da bude na stručnom usavršavanju u drugoj školi ili razvije neki kurs, inovira sadržaj nekog nastavnog materijala - unapredi nešto u svjoj školi, u svojoj ustanovi. Takve mogućnosti za visoko obrazovanje postoje već 15 godina, a tek su u poslednje dve godine postale dostupne za druge sektore, rekla je Marija Filipović Ožegović i predstojeće promene uporedila s uvođenjem vizne liberalizacije za građane Srbije – tako će institucije koje to žele mnogo lakše učestvovati u partnerskim programima s institucijama iz EU uz adekvatnu finansijsku podršku, mnogo veću od one koju mogu da dobiju države s parcijalnim učešćem.

Po rečima Marije Filipović Ožegović, u ovom trenutku s naše strane najveće interesovanje vlada za Italiju, Nemačku, Španiju, za zemlje u susedstvu, kao i za Austriju, donekle za Hrvatsku i Sloveniju koja je dosta popularna. Za te države vlada veće interesovanje između ostalog jer su u njima niži troškovi života. Erazmus stipendija pokriva mnogo toga, a ne traži od studenata gotovo ništa. Međutim, ako student ide u Holandiju gde su troškovi života mnogo viši, od stipendije sigurno ne preostaje ništa za džeparac.

Mislim da je jako važno da upoznavanje s drugim državama ne bude isključivo turističko, već da ima obrazovnu dimenziju kroz sticanje novih uvida i prilika za poređenje. Isto tako, u razmeni iskustva neki naši nastavnici i predavači ne samo u visokom obrazovanju, nego i u školama, postaju prepoznatljivi po dobrim prakasma, što je jako važno jer tako postaju ambasadori naše zemlji i kulture. Tu su i ostvareni studentski kontakti i poznanstva koji mogu prerasti i u privredne ili naučne kontakte i saradnju.

Po rečima prorektora za međunarodnu saradnju UNS prof. dr Dejana Madića, Univerzitet puno ulaže u internacionalizaciju kao strateški cilj.

Uspostavljene su naše dve kancelarije u kojima rade kompetentni ljudi. Ono gde možemo da napredujemo je veća diseminacija ideje mobilnosti na svim fakultetima. Za to služi i ovaj info dan na kojem zahvaljujemo Tempus Fondaciji, rekao je prorektor za međunarodnu saradnju i najavio skorašnju seriju sastanaka s prodekanima za međunarodnu saradnju i dekanima novosadskih fakulteta.

Kako je dodao, svaki fakultet mora da ima kancelariju za međunarodnu saradnju koja će se baviti mobilnošću studenata u smislu Erazmus plus programa.

Predstavnici Tempus fondacije u Erazmus plus nedelji zainteresovane savetuju da sve detaljne informacije o raspisanom konkursu na koji se prijave šalju u zavisnosti od vrste projekta i institucija od janura pa sve do marta i aprila, potraže na sajtu erazmusplus.rs.

V. Crnjanski