ЕПИДЕМИЈЕ ВЕЛИКОГ КАШЉА У БЕОГРАДУ И ВЕЛИКОМ ГРАДИШТУ Од „магарећег кашља“ оболела и беба од 23 дана
У Србији су тренутно пријављене две епидемије великог кашља са по 3 оболеле особе, а најмлађи пацијент оболео у току ове године је беба од 23 дана, кажу за Телеграф у Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".
- Једна епидемија је у одељењу основне школе у Београду, а друга на територији Општине Велико Градиште. Најмлађа особа оболела од великог кашља у 2023. године је новорођенче старо 23 дана - кажу за Tеlеgraf.rs у Институту "Батут".
Како је Телеграф јутрос објавио велики кашаљ појавио се у Основној школи "Горња Варош" у Земуну, што је за њихов портал потврдио и директор ове образовне установе Илија Мирковић.
Имамо информацију да има болесне деце која не долазе у школу, али врло мало. Наставу похађају скоро сви ученици, има само неколико њих који не долазе и за које су нам јавили родитељи. Не знам сад тачан број, али сигурно је заражено мање од десеторо на 800 ученика - рекао је Илија Мирковић, директор ОШ "Горња варош".
Директор додаје да су добили информацију од Дома здравља Земун да има болесне деце и да су о томе обавестили родитеље.
- Добили смо информацију од Дома здрава из Земуна да има болесне деце и родитељима је то прослеђено како би обратили пажњу. Деца која су болесна су, мислим, ученици шестог разреда и прво је алармирао један разредни старешина на симптоме у разреду. Претпостављам да су то деца која нису вакцинисана против тога, али опет нисам сигуран - рекао је директор.
У "Батуту" подсећају да је пертусис, односно велики кашаљ, у народу познат као магарећи кашаљ, веома заразна бактеријска инфекција која захвата дисајне путеве - респираторни тракт, а који узрокује бактерија Bordеtеlla pеrtussis која се може наћи у усној дупљи, носу и ждрелу заражене особе.
Симптоми
- Симптоми се развијају најчешће 7 до 10 дана након изложености узрочнику, а у неким случајевима и након 21 дан. На почетку болести, симптоми подсећају на обичну прехладу и укључују кијање, цурење из носа, благо повишену температуру и благи кашаљ. Унутар две недеље кашаљ постаје све тежи са све чешћим епизодама и нападима зацењивања. Ове епизоде су праћене искашљавањем вискозне слузи, а често и повраћањем. На почетку болести напади се јављају током ноћи, а онда постају све учесталији током дана и могу трајати месец до два - наводе у Институту "Батут".
Код новорођених беба и одојчади типична клиничка слика се ретко развија, а напади кашља су праћени паузама односно прекидима у дисању, што отежава дијагнозу болести.
Потребна комплетна имунизација
Свака особа која сумња да има велики кашаљ треба да се обрати лекару. Особа са пертусисом може бити заразна четири до пет недеља од почетка болести. Лечење антибиотицима као што је еритромицин може скратити период заразности и редуковати ризик од ширења инфекције на друге особе.
Особе које имају или можда имају пертусис треба да се удаље од новорођене деце, одојчади и мале деце све док су у фази лечења.
Ширењу ове болести доприноси лош одзив за вакцинацију, а подсећања ради, ни прошле године циљани обухват вакцинацијом петовалетном вакцином против дифтерије, тетануса, великог кашља, дечије парализе и обољења изазваних хемофилусом инфлуенце тип б (ДТаП-ИПВХиб) није достигла очекивани обухват.
Вакцине против великог кашља се обично дају у комбинацији са вакцинама против дифтерије и тетануса. Примарна имунизација са три дозе вакцине која садржи пертусис компоненту се спроводи у првој години живота, од другог до шестог месеца са дефинисаним размацима. Прва ревакцинација се спроводи једном дозом вакцине током друге године живота, а друга пред полазак у школу.
- После ове фазе, уз адекватно лечење, напади кашља су мање учестали и мање тешки, а бебе се осећају боље и опорављају се у периоду до три месеца. Адолесценти, одрасли или непотпуно вакцинисана деца имају благе или атипичне симптоме, па је и код ових категорија тешко дијагностиковати болест - објашњавају у "Батуту".
Болест може имати озбиљан клинички ток без обзира на узраст, а животно угрожавајућа је код новорођенчади и одојчади.
- Код трећине оболелих у првој години живота потребна је хоспитализација, а смртни исход региструје се код 1 одсто хоспитализованих.
Компликације
Компликације пертусиса су запаљење плућа, запаљење средњег уха, губитак апетита, дехидратација, конвулзије, мождана оштећења, киле, преломи у области грудног коша, пролапс завршног дела дебелог црева, епизоде престанка дисања.
- Смртни исходи узроковани пертусисом су најучесталији код најмлађих и настају као последица запаљења плућа или због недостатка кисеоника неопходног за мождане функције. Они се региструју сваке године у Европи и најчешћи су међу бебама које су у узрасту када нису могле бити вакцинисане. Мање од једног детета на сваких 1000 оболелих ће умрети од пертусиса, а у многим случајевима пертусис се не идентификује као узрок смртног исхода, па је могуће да је одговоран за већи број смртних исхода него што се званично пријави. Скоро сви смртни исходи од пертусиса у Европи регистровани су у узрасту млађем од три месеца - наводе у "Батуту".
Велики кашаљ се најчешће преноси капљицама из дисајних путева (носа и ждрела) заражених особа, кијањем и кашљањем. Болест се може пренети и са особа које имају благу клиничку сликуа или оних који су асимптоматски (без симптома). Најчешће, старија браћа и сестре или родитељи могу да пренесу инфекцију малим бебама у кућном контакту.
Пертусис се може јавити у било ком узрасту. У порасту је број одраслих и адолесцената код којих се дијагностикује болест.
- Према расположивим подацима, након узрасне групе испод једне године живота, најчешће се болест региструје код адолесцената између 10. и 20. године. Сви који нису вакцинисани против пертусиса са потребним бројем доза вакцине су у ризику, без обзира на узраст. За разлику од болести као што су овчије и мале богиње, од великог кашља се може оболети више пута током живота али су ти такозвани секундарни атаци болести знатно блажи - објашњавају у "Батуту".
