ЕНДОКРИНОЛОГ ОТКРИВА Ово је главни узрок неплодности и изостанка овулације

Пораст старостне доби гравидних жена је значајан чинилац пошто жене рађају у све каснијем животном добу, тако да ризик од неплодности и даље расте.

- У жена у репродуктивном периоду, гојазност је повезана са повишеним нивоима мушких полних хормона (андрогена) и изостанком овулације као што је случај у Синдрому полицистичних јајника (ПЦО), као најчешћем хиперандрогеном поремећају. Синдром ПЦО претставља скуп симптома као што су гојазност, изостанак менструације, појачана маљавост, полицистични јајници који се јављају у 5% до 10% жена и најчешћи су узрок неплодности код жена - каже проф. др Весна Срећковић Димитријевић, ендокринолог.

Синдром ПЦО је најчешћии узрок изостанка овулације и удружен је са метаболичким поремећајима, као што је инсулинска резистенција која је присутна у приближно 50 - 70 % гојазних пацијенткиња и представља главни фактор у настанку синдрома.

- Инсулинска резистенција и компензаторна хиперинсулинемија имају важну улогу у појави повећане секреције андрогена у синдрому ПЦО и развоју изостанка овулације. Повећана секреција андрогена доводи до појаве менструалних поремећаја, развоја оваријалних циста, појачане маљавости и других последица. На основу вредности инсулина и гликемије наште може се израчунати ХОМА индекс инсулинске резистеније који је у клиничком раду користан параметар праћења инсулинске резистенције. Хиперинсулинизам и инсулинска резистенција одговорни су за поремећаје гликорегулације ( предијабетес и дијабетес), повишен крвни притисак код гојазних као и поремећаје масноћа у крви. Хиперинсулинизам и инсулинска резистенција су у основи синдрома полицистичних јајника и неплодности - објашњава докторка.

Према њеним речима ризик од изостанка овулације и неплодности расте са порастом индекса телесне масе (ИТМ).

- Индекс телесне масе се израчунава када се телесна трежина подели са телесном висином на квадрат и изражаве се у кг/ м2. Жене са ИТМ > 30 кг/м² имају приближно три пута већу могућност за неплодност у поређењу са женама чији ИТМ < 24кг/м². Познато је да стомачно масно ткиво претставља ендокрини орган који лучи бројне факторе запаљења ( цитокине) и факторе тромбозе. Под дејством цитокина у јетри се ствара Ц реактивни протеин (ЦРП) као лако мерљив фактор инфламације и показатељ ризика за више хроничних болести и стања. Повећан ниво Ц реактивног протеина у фоликуларној течности гојазних жена је од посебне важности, јер може указивати на инфламацију и повећан оксидативни стрес, што је удружено са смањеним развојем јајних ћелија.

Повећан оксидативни стрес може бити додатни механизам којим гојазност утиче на квалитет јајних ћелија.

- Постоји велики број доказа у прилог постојања блиског односа гојазности, метаболичког синдрома и репродуктивних последица. Редукција телесне тежине за 5–10 % доводи до побољшања у клиничким, метаболичким и репродуктивним карактеристикама, у жена са ПЦО синдромом .

Докторка наводи да су током истраживању праћени су ефекати медитеранске исхране на корекцију телесне тежине, смањење инсулинске резистенције и превенцију неплодности, жена старостне доби од 20 до 30 година са индексом телесне масе већим од 30 кг/м2 са синдромом ПЦО.

- Након шест месеци примене медитеранске исхране дошло је до статистички значајне редукције телесне тежине, уз смањење стомачне гојазности и нормализације фактора инфламације Ц реактивног протеина и смањења инсулинске резистенције. Значајан губитак телесне тежине и стомачне гојазности, доводи до побољшања биохемијских параметара и хормонског статуса код гојазних жена са синдромом ПЦО. У анализираној групи дошло је до знатног пада просечне вредности шећера у 120 минуту оралног глукоза толеранс теста на шестомесечној контроли, који је статистички значајан. Наши резултати показали су статистички значајан пад инсулина и ХОМА индекса инсулинске резистенције као и смањења тестостерона.

Овим радом смо, истиче докторка, показали позитивне ефекте медитеранске исхране на смањење телесне тежине, стомачне гојазности, поправљање гликорегулације, фактора инфламације и инсулинске резистенције, као и смањење вредности тестостерона, што све значајно доприноси превенцији и лечењу неплодности.

- Наводим пример прворотке у 44-ој години са ПЦО и метаболичким синдромом која је спонтано затруднела након смањења тежине за 8 кг и обима струка за 8 цм што је условило смањење нивоа инсулина у крви, поправљање инсулинске резистенције, нормализацију менструалних циклуса који су постали редовни и овулаторни. Дошло је до спонтаног зачећа и рођења здравог мушког детета.

Курир/ Виолета Недељковић