Дворци, некада давани у мираз, сада чекају своје време

Срећна је околност да су дворац Дамаскин који је саградио Лазар Дунђерски у Хајдучици, Капетаново и два дворца племићке породице Данијел у Старом Лецу и дворац Јагодић такође у атару истог места, али у близини Конака (општина Сечањ), опстали и у солидном стању служе садашње власнике и доступни су посетиоцима. 

У Пландишту нема туристичке организације, али су пријатно изненађени заинтересованошћу за посете овим дворцима, који су драгоцена културна добра ове средине, али и шире заједнице. Дворци и пољопривредна имања су после Другог светског рата национализовани, па су у здањима негдашњих велепоседника и племића била седишта задруга и пољопривредних добара. Доскорашња саветница за туризам у Општинској управи Пландишта Родика Грујеску објашњава да су њиховом приватизацијом и дворци добили нове власнике, па су нека и продавана када су се указале заинтересоване муштерије.

- Потенцијали двораца за развој туризма постоје, само, чека се право време, да се они валоризују, можда кроз неке облике јавно приватног партнерства – сматра Грујеску. 

Тако је дворац Капетаново  вршачки “Агро-Банат” купила госпођа Радмила Јовановић, која је у свом поседу има и дворац на салашу Јагодић, док каштелом Дамаскин окружен велелепним парком који је Лазар Дунђерски у мираз са пољопривредним имањем дао својој ћерки Олги, сада је у поседу фирме “Ћорић Аграр” из Башаида. Власници двораца су врло кооперативни и дозвољене су посете, уз благовремену најаву домаћинима.

Они су према речима Родике Грујеску вољни да туристима показују своје дворце, наглашавајући да је госпођа Радмила Јовановић до тада запуштене дворце Капетаново и Јагодић спасила од руинирања и пропадања, а они су здања од велике културне вредности.

- Госпођа Јовановић је обновила дворце и велико јој хвала у име свих нас што нас сада на туристичкој мапи препознају по дворцима и каштелима. Захваљујући њој стара здања поново су засијала некадашњим сјајем – истиче Родика Грујеску.

Дворац Капетаново налази се недалеко од Старог Леца, на километар од пута Вршац – Зрењанин. Саградио га је 1904. године ондашњи жупан Бела Ботка. Дворац је на лицитацији 1938. купио богати трговац Франц Мај за мираз ћерки, која га је удајом донела последњем предратном власнику Милану Капетанову, по коме и носи име. Милан Капетанов је задржао дворац у свом власништву до краја Другог светског рата, када му је законом о национализацији одузет.

Зграда представља пример изразите неоготичке архитектонске концепције складних пропорција са свим одликама романтичарске представе о типу и облику објекта ове намене. Капетаново као појава представља редак пример пољских двораца. Својим положајем ван насеља и архитектури примереној овој концепцији  представља изузетно занимљив пример псеудо-средњевековног замка.

Дворац Јагодић који се налази уз саму реку Брзаву, на ободу општине Пландиште, ближе месту Конак у сечањској општини, припада групи здања грађених на спахијским имањима у класицистичком стилу. Саградио га је 1835. године велепоседник и племић Петар Јагодић. Дворац је саграђен на ивици шуме, а од изградње па све до Другог светског рата остао је у поседу породице Јагодић.

Два дворца која се налазе у центру села Стари Лец, одмах један поред другог, изградили су у класицистичком стилу 1897. и 1903. чланови јерменске велепоседничке племићке породице Пала и Јаноша Данијела. Корисник ових здања, који су споменици културе, је Дом за душевно оболела лица “1. октобар” у Старом Лецу. Велики дворац изградио је 1890. године гроф Пал Данијел, док је мали дворац припадао његовој рођаки Еми Данијел. Оба дворца су приземна и класицистичке стилске концепције. Већи дворац је у основи издужени правоугаоник, наглашени су му бочни ризалити и кула осматрачница на западној бочној страни, која као архитектонски елемент одражава одлике романтизма. Мали дворац је скоро квадратне основе, складне класицистичке концепције.

Ови дворци у Старом Лецу су доста очувани, јер је установа која га користи успевала у неколико наврата да их окречи и поправи фасаде, а према речима Родике Грујеску, има намеру да кориснике из њих исели и у њима имају што мање активности, како би се зграде очувале као културно добро. Грујеску напомиње да не постоји забрана ни сада, да онај ко жели погледа старе грађевине Дома за душевно оболела лица и обиђе зграде, али због карактера установе ипак има задршке.

У пландиштанској општини старе дворце виде као потенцијал који се може валоризовати кроз јавно-приватна партнерства, међутим, указује се да на том плану нема још примера да су их оствариле и много јаче локалне самоуправе, у односу на слабашније Пландиште које је међу недовољно развијеним општинама сврстаним у трећу категорију. Грујеску истиче да сада општина има изузетно добре односе са власницима и корисницима двораца, излази им у сусрет у оквиру законских могућности. Општина чак према потрбеби и прима своје госте у дворцима Капетаново и Олге Дунђерски у Хајдучици.

- Дворце са нашег подручју према могућностима промовишемо на сајмовима туризма у Београду и Новом Саду захваљујући Туристичкој организацији Војводине, која нам уступа простор на њиховим штандовима, Општина Пландиште још увек нема довољно могућности да се интензивније позабави развојем туризма, јер има других приоритета, али имам утисак да ће доћи и то време. Имамо спреман пројекат да се инвестира у рекреационо рехабилитациони центар, с обзиром да смо подручје са откривеним изворима термалне воде, јер смо на подручју бивше Југославије у Јерменовцима имали прве бушотине нафте и гаса. Потенцијал термалних вода и оним чиме располажемо треба да валоризујемо, а ту треба да повежемо и културно историјске знаменитости старих двораца – сматра Родика Грујеску.

Текст и фото: Милорад Митровић