ДР ЖИВОЈИН ЈОЊЕВ Више мислимо шта сипамо у кола него у себе!

Међу узрочнике убрајају се употреба дувана и алкохола, прекомерна изложеност стресу, мањак физичке активности, повишен крвни притисак, гојазност и нездрава исхрана која је постала обележје 21. века. Ипак, васкуларни систем има способност флексибилности, односно да се превенцијом одређена стања приближе нормалним или да се врати на пређашње стање.

Истакнути кардиохурург и начелник одељења за коронарну хирургију Института за КВБ Војводине у Сремској Каменици Живојин Јоњев  у својој богатој каријери, која траје скоро три деценије, свакодневно се сусреће с пацијентима које муче разне тегобе кардиоваскуларног система, а како каже, последњих година је приметан пораст броја пацијената са ургентним стањима.

- Највећа грешка коју праве грађани је што много више пажње поклањају врсти бензина коју сипају у аутомобиле, а не шта једу, колико спавају, да ли су попили довољно воде – сликовито описује др Јоњев. – У свакодневном раду с пацијентима сусрећем се са поражавајућом чињеницом да, не само што не знају довољно о превенцији болести, већ не постоји ни интересовање за то. Грађани су навикли да о њиховом здрављу други воде рачуна, што је било обележје друштвеног система у ком смо некада живели, а који је водио рачуна о свему. Нажалост, људи одласком код лекара своје здравствено стање и одговорност пребацују искључиво на медицинске раднике. Ми смо ту да помогнемо и да дамо одређена упутства, али пацијент мора да се активно укључи не само у лечење, већ и у превенцију.

Због тога др Јоњев сматра да ако се поседује одређено знање и искуство, а не преточи се у  публикацију, доступну свима, онда оно остаје заборављено. Он је недавно објавио научну монографију „Кардиокувар-породични информатор о здравој исхрани“. Књига је намењена пре свега људима који немају медицинско предзнање и нису упознати са стручном терминологијом, са жељом да подигне свест о здравственој култури на виши ниво.

- Наслов “Кардиокувар”,  на први поглед вара, јер је све само не кулинарски приручник – објашњава др Јоњев и додаје да се у књизи обрађује утицај хране на опште здравље, с акцентом на кардиоваскуларни систем. – Књига се састоји из 25 научних текстова о тој теми, а између њих налазе се кулинарски рецепти о јелима која су свима добро позната и на којима је већина грађана одрасла. Објашњења тих јела су, осим начина њиховог припремања, поткрепљена научним информацијама о правилној равнотежи, умерености и разноврсности исхране. Изабрани су традиционални рецепти који су дубоко укорењени у кулинарству народа који живе на овом подручју. Међу првим темама које обрађујем је вода, као један од најважнијих састојака организма. Често се дешава да се јављају одређени поремећаји који су последица недовољног или сувишног уноса воде. Ту је поглавље о значају житарица, рибе, омега три масних киселина, поврћа, олигоминерала, алкохола шећера... А један део посветио сам храни која се служи у авионима.

Доктор Живојин Јоњев каже је важно да будемо упућени у састојке ђаконија нашег поднебља, јер је она изузетно богата калоријама, масноћама.

- Нашу исхрану карактерише велика количина теста и прекомеран унос шећера, што заједно даје много калорија, те смо склонији гојазности, а уз друге факторе попут стреса, пушења, високог притиска или шећера у крви имамо повећане предиспозиције за кардиоваскуларна обољења поготово инфарк срца, шлог и обољење периферних артерија – наводи наш саговорник. – Ако неко конзумира три оброка дневно, пије око две литре воде, спава седам до осам сати и живи у средини где је релативно чист ваздух, већ је довољно урадио на превенцији. Финесе су у другим стварима, као што су психичка и социјална оптерећења. Стрес је фактор који може лако да поремети све остало. Проблематичне су и социјалне тензије попут оних које смо преживели од 90-их година прошлог века, а које су се односиле на друштво, државу, уређење, економију, послове, егзистенцију , разбијене породице. Због тога увек наглашавам да је превенција сложен збир вредности.

Говорећи о кардиологији,одговорностима и посвећености лекара др Јоњев каже да медицина напредује, али не великом брзином као што то многи предвиђају. Узнапредовала је дијагностика, рад с пацијентима у јединицама интензивне неге, извођење операција...  Ипак, све то захтева већу концентрацију лекара, као и напор, знање, обученост и адекватну опрему.

- Ако желите да обављате посао на врхунском нивоу онда то из дана у дан тражи жртву – искрен је др Јоњев. – Лекари често кажу да пристају да жртвују време и срећу њихових породица да би неке друге биле срећне. Посао медицинских радника одузима много времена, јер особље мора бити доступно 24 сата дневно и никад се не зна колико ће трајати операција.

Ипак лекари успевају да избалансирају приватан и професионални живот. Блиски људи, каже др Јоњев, морају бити свесни тога и пруже разумевање и подршку. Уколико то изостане и уколико нису спремни да схвате суштину лекарског позива онда настају недаће.

- Без амбијента где човек може да буде смирен не само економски, већ и  социјално и породично не може да обавља посао на врхунском нивоу ма како стручан био – објашњава наш саговорник. – Хирургија је је деликатан и специфичан спосао јер се ради димензијама које су милиметарске, па свака тензија и проблем који постоји подсвесно може се испољити. Срце је орган који нема замену за разлику од плућа и бубрега. Због тога у кардиохирургији имате само једну шансу за оправак. То је као да пуцате пенал у 91. минуту сваки дан и морате да дате гол и добијете сваку утакмицу.

 

Силвиа Ковач