Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

DR ŽIVOJIN JONJEV Više mislimo šta sipamo u kola nego u sebe!

02.06.2019. 11:09 11:20
Piše:
Foto: Kardiohururg Živojin Jonjev Foto:S.Šušnjević

Kardiovaskularne bolesti su među najučestalijim oboljenjima Vojvođana, pogađaju ljude razne starosne dobi, kako muškarce tako i žene, te pored karcinoma vodeći su uzrok smrtnosti.

Među uzročnike ubrajaju se upotreba duvana i alkohola, prekomerna izloženost stresu, manjak fizičke aktivnosti, povišen krvni pritisak, gojaznost i nezdrava ishrana koja je postala obeležje 21. veka. Ipak, vaskularni sistem ima sposobnost fleksibilnosti, odnosno da se prevencijom određena stanja približe normalnim ili da se vrati na pređašnje stanje.

Istaknuti kardiohururg i načelnik odeljenja za koronarnu hirurgiju Instituta za KVB Vojvodine u Sremskoj Kamenici Živojin Jonjev  u svojoj bogatoj karijeri, koja traje skoro tri decenije, svakodnevno se susreće s pacijentima koje muče razne tegobe kardiovaskularnog sistema, a kako kaže, poslednjih godina je primetan porast broja pacijenata sa urgentnim stanjima.

- Najveća greška koju prave građani je što mnogo više pažnje poklanjaju vrsti benzina koju sipaju u automobile, a ne šta jedu, koliko spavaju, da li su popili dovoljno vode – slikovito opisuje dr Jonjev. – U svakodnevnom radu s pacijentima susrećem se sa poražavajućom činjenicom da, ne samo što ne znaju dovoljno o prevenciji bolesti, već ne postoji ni interesovanje za to. Građani su navikli da o njihovom zdravlju drugi vode računa, što je bilo obeležje društvenog sistema u kom smo nekada živeli, a koji je vodio računa o svemu. Nažalost, ljudi odlaskom kod lekara svoje zdravstveno stanje i odgovornost prebacuju isključivo na medicinske radnike. Mi smo tu da pomognemo i da damo određena uputstva, ali pacijent mora da se aktivno uključi ne samo u lečenje, već i u prevenciju.

Dr Jonjev kaže da medicina napreduje, ali ne velikom brzinom kao što to mnogi predviđaju. Uznapredovala je dijagnostika, rad s pacijentima u jedinicama intenzivne nege, izvođenje operacija...  Ipak, sve to zahteva  veću koncentraciju lekara, kao i napor, znanje, obučenost i adekvatnu opremu

Zbog toga dr Jonjev smatra da ako se poseduje određeno znanje i iskustvo, a ne pretoči se u  publikaciju, dostupnu svima, onda ono ostaje zaboravljeno. On je nedavno objavio naučnu monografiju „Kardiokuvar-porodični informator o zdravoj ishrani“. Knjiga je namenjena pre svega ljudima koji nemaju medicinsko predznanje i nisu upoznati sa stručnom terminologijom, sa željom da podigne svest o zdravstvenoj kulturi na viši nivo.

- Naslov “Kardiokuvar”,  na prvi pogled vara, jer je sve samo ne kulinarski priručnik – objašnjava dr Jonjev i dodaje da se u knjizi obrađuje uticaj hrane na opšte zdravlje, s akcentom na kardiovaskularni sistem. – Knjiga se sastoji iz 25 naučnih tekstova o toj temi, a između njih nalaze se kulinarski recepti o jelima koja su svima dobro poznata i na kojima je većina građana odrasla. Objašnjenja tih jela su, osim načina njihovog pripremanja, potkrepljena naučnim informacijama o pravilnoj ravnoteži, umerenosti i raznovrsnosti ishrane. Izabrani su tradicionalni recepti koji su duboko ukorenjeni u kulinarstvu naroda koji žive na ovom području. Među prvim temama koje obrađujem je voda, kao jedan od najvažnijih sastojaka organizma. Često se dešava da se javljaju određeni poremećaji koji su posledica nedovoljnog ili suvišnog unosa vode. Tu je poglavlje o značaju žitarica, ribe, omega tri masnih kiselina, povrća, oligominerala, alkohola šećera... A jedan deo posvetio sam hrani koja se služi u avionima.

Doktor Živojin Jonjev kaže je važno da budemo upućeni u sastojke đakonija našeg podneblja, jer je ona izuzetno bogata kalorijama, masnoćama.

- Našu ishranu karakteriše velika količina testa i prekomeran unos šećera, što zajedno daje mnogo kalorija, te smo skloniji gojaznosti, a uz druge faktore poput stresa, pušenja, visokog pritiska ili šećera u krvi imamo povećane predispozicije za kardiovaskularna oboljenja pogotovo infark srca, šlog i oboljenje perifernih arterija – navodi naš sagovornik. – Ako neko konzumira tri obroka dnevno, pije oko dve litre vode, spava sedam do osam sati i živi u sredini gde je relativno čist vazduh, već je dovoljno uradio na prevenciji. Finese su u drugim stvarima, kao što su psihička i socijalna opterećenja. Stres je faktor koji može lako da poremeti sve ostalo. Problematične su i socijalne tenzije poput onih koje smo preživeli od 90-ih godina prošlog veka, a koje su se odnosile na društvo, državu, uređenje, ekonomiju, poslove, egzistenciju , razbijene porodice. Zbog toga uvek naglašavam da je prevencija složen zbir vrednosti.

Govoreći o kardiologiji,odgovornostima i posvećenosti lekara dr Jonjev kaže da medicina napreduje, ali ne velikom brzinom kao što to mnogi predviđaju. Uznapredovala je dijagnostika, rad s pacijentima u jedinicama intenzivne nege, izvođenje operacija...  Ipak, sve to zahteva veću koncentraciju lekara, kao i napor, znanje, obučenost i adekvatnu opremu.

- Ako želite da obavljate posao na vrhunskom nivou onda to iz dana u dan traži žrtvu – iskren je dr Jonjev. – Lekari često kažu da pristaju da žrtvuju vreme i sreću njihovih porodica da bi neke druge bile srećne. Posao medicinskih radnika oduzima mnogo vremena, jer osoblje mora biti dostupno 24 sata dnevno i nikad se ne zna koliko će trajati operacija.

Ipak lekari uspevaju da izbalansiraju privatan i profesionalni život. Bliski ljudi, kaže dr Jonjev, moraju biti svesni toga i pruže razumevanje i podršku. Ukoliko to izostane i ukoliko nisu spremni da shvate suštinu lekarskog poziva onda nastaju nedaće.

- Bez ambijenta gde čovek može da bude smiren ne samo ekonomski, već i  socijalno i porodično ne može da obavlja posao na vrhunskom nivou ma kako stručan bio – objašnjava naš sagovornik. – Hirurgija je je delikatan i specifičan sposao jer se radi dimenzijama koje su milimetarske, pa svaka tenzija i problem koji postoji podsvesno može se ispoljiti. Srce je organ koji nema zamenu za razliku od pluća i bubrega. Zbog toga u kardiohirurgiji imate samo jednu šansu za opravak. To je kao da pucate penal u 91. minutu svaki dan i morate da date gol i dobijete svaku utakmicu.

 

Silvia Kovač

Piše:
Pošaljite komentar
Na Spensu promocija knjige „Kardiokuvar”

Na Spensu promocija knjige „Kardiokuvar”

16.05.2019. 10:28 10:31