Доказано да ММР вакцина не изазива аутизам

Истраживање је овога пута спроведено у Данској на узорку од око 660.000 деце, која су рођена у периоду од 1999. до 2010. године. Тиме је потврђено оно што наши еминенти епидемиолози тврде већ годинама, али се чинило да нису убедљиви као бројни антиваксери који су износили недоказиву тврдњу да вакцина изазива аутизам. Шеф Одсека за имунизацију Јужнобачког округа у Институту за јавно здравље Војводине, епидемиолог доцент др Миољуб Ристић, каже да је ширење дезинформација и промоција негативних ставова у вези са вакцинацијом, који су се углавном базирали на лажној повезаности између MMR вакцине и аутизма, допринели смањењу обухвата вакцинацијом, чиме је угрожено и здравље становника, због чега је и дошло до епидемије малих богиња.

- Главни узрок неповерења родитеља у MMR вакцину је лажна повезаност ове вакцине и појаве аутизма. Иако стручна и научна јавност још увек није препознала један или више правих, односно директних узрока пораста броја аутистичне деце у свету, оно што се поуздано зна је да MMR нема везе са аутизмом. Једина веза између MMR и аутизма је њихова временска повезаност, односно појава да се аутизам најчешће дијагностикује у узрасту када се код деце препозна неки из спектра аутистичних поремећаја. Колико време давања MMR вакцине и појава аутизма нису у међусобној вези можда може да илуструје следећи обрнути пример: ако знамо да деца тек са 18 месеци почињу да поједине делове тела означавају у слоговима, да интензивно вокализују и понављају речи за одраслима и имају активан речник од шест до осам речи, а да у исто то време добијају ревакцину Пентаксим, значи ли то да Пентаксим стимулише ове радње? Наравно да не - каже др Ристић.

Подигнут обухват вакцинације

У Војводини је током 2017. године обухват MMR вакцином код предшколске деце био 78 одсто, док је другу дозу пред полазак у школу добило 93,2 одсто планираних обвезника. У Новом Саду је на крају 2017. године, прву дозу MMR вакцине примило мање од 60 осто деце, а другу дозу 85 одсто деце. Међутим, допунским имунизационим активностима кроз поновно позивање све невакцинисане деце на вакцинацију и порастом одазивања родитеља да доведу децу на вакцинацију у Новом Саду, за прва три месеца 2018. године године успело се у напорима да обухват предшколске деце буде око 90, а школске деце чак 96 одсто.

Истраживачи у поменутој данској студији регистровали су дијагнозе из аутистичног спектра поремећаја, као и познате факторе ризика за настанак аутизма, укључујући узраст родитеља, дијагнозу аутизма при рођењу, прерано рођење и малу порођајну тежину.

Резултати студије недвосмислено указују да је ризик од појаве аутизма исти и међу вакцинисанима и међу невакцинисанима MMR вакцином, односно MMR вакцина не може бити бити узрок појаве аутизма. Додатно, нема повећаног ризика од настанка аутизма чак ни код деце која су вакцинисана MMR вакцином, а која су prеthodno имала неки од горе наведених фактора ризика за појаву аутизма.

Доцент Ристић истиче да у борби против заразних болести, изузимајући обезбеђивање хигијенски исправне воде за пиће, ниједна друга јавно-здравствена мера није у тој мери допринела смањењу оболевања и умирања људи као вакцинација.

- Често се чују примери, нарочито међу старијом популацијом, да су деца у прошлости прележавала заразне болести па им сада ништа не фали. Међутим, превиђа се да је у истом том периоду, пре увођења вакцина, значајан број деце умирао управо од оних болести које су неки прележали. Како се не бисмо „коцкали“ са исходом заражавања, сигурније је вакцинисати се - истиче др Ристић.

Приликом примене појединих дијагностичких, терапијских, али и превентивних мера, каква је вакцинација, у медицини се увек води рачуна о односу доказане користи и потенцијалне штете за примаоца.

- Уколико се пође од чињенице да је ризик од компликације у виду енцефалитиса након вакцинације MMR вакцином један на милион вакцинисане деце, а да је ризик од појаве ове компликације 1.000 пута већи у случају епидемија морбила, онда је очигледно да не би требало да имамо дилеме о потреби вакцинације. Глобалном применом вакцина, сваког минута се спасе пет људских живота - навео је др Ристић.

Осим примера епидемије морбила у нашој земљи, пример епидемије у Румунији указује на то да је за само годину и по дана у овој земљи оболело више од  8.500 особа, а да је умрло свако 250. оболело дете. Међу смртним исходима доминирала су невакцинисана деца узраста до 12 месеци, која ниса стигли да приме вакцину, или узраста од једне до четири године, где су родитељи одбили вакцинацију или су деца примила једну дозу која не пружа 100 посто заштиту.

- Препорука стручне јавности на основу недвосмислених резултата које пружа медицина заснована на доказима је да је вакцинација најефикаснија, најбезбеднија и најјефтинија специфична превентивна мера против оних болести које могу да буду спречене применом вакцина, закључује др Ристић.

Љубица Петровић