Dokazano da MMR vakcina ne izaziva autizam
Svet je ove nedelje obišla vest kako je ponovo dokazano da vakcina protiv boginja, zauški i rubeola (MMR) ne povećava rizik od autizma niti izaziva autizam kod dece vakcinisane MMR vakcinom.
Istraživanje je ovoga puta sprovedeno u Danskoj na uzorku od oko 660.000 dece, koja su rođena u periodu od 1999. do 2010. godine. Time je potvrđeno ono što naši eminenti epidemiolozi tvrde već godinama, ali se činilo da nisu ubedljivi kao brojni antivakseri koji su iznosili nedokazivu tvrdnju da vakcina izaziva autizam. Šef Odseka za imunizaciju Južnobačkog okruga u Institutu za javno zdravlje Vojvodine, epidemiolog docent dr Mioljub Ristić, kaže da je širenje dezinformacija i promocija negativnih stavova u vezi sa vakcinacijom, koji su se uglavnom bazirali na lažnoj povezanosti između MMR vakcine i autizma, doprineli smanjenju obuhvata vakcinacijom, čime je ugroženo i zdravlje stanovnika, zbog čega je i došlo do epidemije malih boginja.
- Glavni uzrok nepoverenja roditelja u MMR vakcinu je lažna povezanost ove vakcine i pojave autizma. Iako stručna i naučna javnost još uvek nije prepoznala jedan ili više pravih, odnosno direktnih uzroka porasta broja autistične dece u svetu, ono što se pouzdano zna je da MMR nema veze sa autizmom. Jedina veza između MMR i autizma je njihova vremenska povezanost, odnosno pojava da se autizam najčešće dijagnostikuje u uzrastu kada se kod dece prepozna neki iz spektra autističnih poremećaja. Koliko vreme davanja MMR vakcine i pojava autizma nisu u međusobnoj vezi možda može da ilustruje sledeći obrnuti primer: ako znamo da deca tek sa 18 meseci počinju da pojedine delove tela označavaju u slogovima, da intenzivno vokalizuju i ponavljaju reči za odraslima i imaju aktivan rečnik od šest do osam reči, a da u isto to vreme dobijaju revakcinu Pentaksim, znači li to da Pentaksim stimuliše ove radnje? Naravno da ne - kaže dr Ristić.
Podignut obuhvat vakcinacije
U Vojvodini je tokom 2017. godine obuhvat MMR vakcinom kod predškolske dece bio 78 odsto, dok je drugu dozu pred polazak u školu dobilo 93,2 odsto planiranih obveznika. U Novom Sadu je na kraju 2017. godine, prvu dozu MMR vakcine primilo manje od 60 osto dece, a drugu dozu 85 odsto dece. Međutim, dopunskim imunizacionim aktivnostima kroz ponovno pozivanje sve nevakcinisane dece na vakcinaciju i porastom odazivanja roditelja da dovedu decu na vakcinaciju u Novom Sadu, za prva tri meseca 2018. godine godine uspelo se u naporima da obuhvat predškolske dece bude oko 90, a školske dece čak 96 odsto.
Istraživači u pomenutoj danskoj studiji registrovali su dijagnoze iz autističnog spektra poremećaja, kao i poznate faktore rizika za nastanak autizma, uključujući uzrast roditelja, dijagnozu autizma pri rođenju, prerano rođenje i malu porođajnu težinu.
Rezultati studije nedvosmisleno ukazuju da je rizik od pojave autizma isti i među vakcinisanima i među nevakcinisanima MMR vakcinom, odnosno MMR vakcina ne može biti biti uzrok pojave autizma. Dodatno, nema povećanog rizika od nastanka autizma čak ni kod dece koja su vakcinisana MMR vakcinom, a koja su prethodno imala neki od gore navedenih faktora rizika za pojavu autizma.
Docent Ristić ističe da u borbi protiv zaraznih bolesti, izuzimajući obezbeđivanje higijenski ispravne vode za piće, nijedna druga javno-zdravstvena mera nije u toj meri doprinela smanjenju obolevanja i umiranja ljudi kao vakcinacija.
- Često se čuju primeri, naročito među starijom populacijom, da su deca u prošlosti preležavala zarazne bolesti pa im sada ništa ne fali. Međutim, previđa se da je u istom tom periodu, pre uvođenja vakcina, značajan broj dece umirao upravo od onih bolesti koje su neki preležali. Kako se ne bismo „kockali“ sa ishodom zaražavanja, sigurnije je vakcinisati se - ističe dr Ristić.
Prilikom primene pojedinih dijagnostičkih, terapijskih, ali i preventivnih mera, kakva je vakcinacija, u medicini se uvek vodi računa o odnosu dokazane koristi i potencijalne štete za primaoca.
- Ukoliko se pođe od činjenice da je rizik od komplikacije u vidu encefalitisa nakon vakcinacije MMR vakcinom jedan na milion vakcinisane dece, a da je rizik od pojave ove komplikacije 1.000 puta veći u slučaju epidemija morbila, onda je očigledno da ne bi trebalo da imamo dileme o potrebi vakcinacije. Globalnom primenom vakcina, svakog minuta se spase pet ljudskih života - naveo je dr Ristić.
Osim primera epidemije morbila u našoj zemlji, primer epidemije u Rumuniji ukazuje na to da je za samo godinu i po dana u ovoj zemlji obolelo više od 8.500 osoba, a da je umrlo svako 250. obolelo dete. Među smrtnim ishodima dominirala su nevakcinisana deca uzrasta do 12 meseci, koja nisa stigli da prime vakcinu, ili uzrasta od jedne do četiri godine, gde su roditelji odbili vakcinaciju ili su deca primila jednu dozu koja ne pruža 100 posto zaštitu.
- Preporuka stručne javnosti na osnovu nedvosmislenih rezultata koje pruža medicina zasnovana na dokazima je da je vakcinacija najefikasnija, najbezbednija i najjeftinija specifična preventivna mera protiv onih bolesti koje mogu da budu sprečene primenom vakcina, zaključuje dr Ristić.
Ljubica Petrović