Дојче веле: Двојно држављанство у Немачкој је олакшано

Како преноси Дојче веле, то је добродошла, али веома касна реформа.

Према плановима Савезне владе, требало би да буду могућа два држављанства.

Нацрт закона министарке унутрашњих послова Ненси Фезер (СПД) има за циљ да олакша натурализацију и грађанима који нису из ЕУ, а такође ће олакшати и двојно држављанство.

Реч је о реформи коју тзв. семафор коалиција СПД, Зелених и ФДП спроводи од када је ступила на дужност у јесен 2021. године.

Планиране промене су део велике реформе закона о немачком држављанству која је осмишљена да привуче квалификоване раднике на тржиште рада.

Свако ко легално живи у Немачкој требало би убудуће да може да поднесе захтев за немачки пасош након пет година уместо осам година, као што је данас случај.

„У случају посебних интеграционих постигнућа“ као што су изузетно познавање немачког или посебно добар успех у школи и на послу, период се може чак и смањити на три године.

Деца рођена у Немачкој од страних родитеља би аутоматски требало да постану Немци ако један родитељ има „своје законито уобичајено боравиште” у Немачкој пет година.

Реформа би ставила Немачку у ред са другим европским земљама у погледу закона о држављанству.

У оквиру ЕУ 2020. године Шведска је имала највећи удео натурализованих странаца од 8,6 одсто, а у Немачкој је то само 1,1 одсто.

„Закон о немачком држављанству заснован је на принципу спречавања више држављанстава“, рекла је за DW адвокат за имиграцију Грета Агустини о тренутној правној ситуацији.

Она сматра да је каснила реформа закона о држављанству. Многи њени клијенти су имали потешкоћа када су покушавали да добију немачки пасош.

"Не желе да се одрекну старог држављанства, али желе и немачко држављанство“, каже адвокат.

Према подацима Савезног завода за статистику, у Немачкој тренутно живи око 2,9 милиона људи са више од једне националности што је око 3,5 одсто становништва.

Група која осећа последице немачког закона о држављанству више од других су људи турског порекла.

Многи од њих су дошли у Немачку када су земљи били хитно потребни радници.

Током привредног процвата 1960-их, Савезна Република је склапала уговоре са неколико земаља и ангажовала такозване гастарбајтере, који су се углавном користили као једноставни индустријски радници.

Аслихан Јесилкаја-Јуртбај из Удружења турских заједница у Немачкој, ТГД, сматра да планирана реформа долази "прекасно" за многе бивше гастарбајтере.

 „За генерацију гастарбајтера овај корак значи пре свега признање и поштовање њиховог живота и рада у овој земљи“, рекла је она.

„Многи људи турског порекла прве и друге генерације би се, мислим, осећали оснаженим јер су увек имали дилему идентитета. Многи су чекали реформу и већ су изгубили наду. Мислим да би се, ако заиста постану Немци, могли више идентификовати са Немачком“, рекла је Јесилкаја-Јуртбај.