Dojče vele: Dvojno državljanstvo u Nemačkoj je olakšano

Kako prenosi Dojče vele, to je dobrodošla, ali veoma kasna reforma.

Prema planovima Savezne vlade, trebalo bi da budu moguća dva državljanstva.

Nacrt zakona ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) ima za cilj da olakša naturalizaciju i građanima koji nisu iz EU, a takođe će olakšati i dvojno državljanstvo.

Reč je o reformi koju tzv. semafor koalicija SPD, Zelenih i FDP sprovodi od kada je stupila na dužnost u jesen 2021. godine.

Planirane promene su deo velike reforme zakona o nemačkom državljanstvu koja je osmišljena da privuče kvalifikovane radnike na tržište rada.

Svako ko legalno živi u Nemačkoj trebalo bi ubuduće da može da podnese zahtev za nemački pasoš nakon pet godina umesto osam godina, kao što je danas slučaj.

„U slučaju posebnih integracionih postignuća“ kao što su izuzetno poznavanje nemačkog ili posebno dobar uspeh u školi i na poslu, period se može čak i smanjiti na tri godine.

Deca rođena u Nemačkoj od stranih roditelja bi automatski trebalo da postanu Nemci ako jedan roditelj ima „svoje zakonito uobičajeno boravište” u Nemačkoj pet godina.

Reforma bi stavila Nemačku u red sa drugim evropskim zemljama u pogledu zakona o državljanstvu.

U okviru EU 2020. godine Švedska je imala najveći udeo naturalizovanih stranaca od 8,6 odsto, a u Nemačkoj je to samo 1,1 odsto.

„Zakon o nemačkom državljanstvu zasnovan je na principu sprečavanja više državljanstava“, rekla je za DW advokat za imigraciju Greta Agustini o trenutnoj pravnoj situaciji.

Ona smatra da je kasnila reforma zakona o državljanstvu. Mnogi njeni klijenti su imali poteškoća kada su pokušavali da dobiju nemački pasoš.

"Ne žele da se odreknu starog državljanstva, ali žele i nemačko državljanstvo“, kaže advokat.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u Nemačkoj trenutno živi oko 2,9 miliona ljudi sa više od jedne nacionalnosti što je oko 3,5 odsto stanovništva.

Grupa koja oseća posledice nemačkog zakona o državljanstvu više od drugih su ljudi turskog porekla.

Mnogi od njih su došli u Nemačku kada su zemlji bili hitno potrebni radnici.

Tokom privrednog procvata 1960-ih, Savezna Republika je sklapala ugovore sa nekoliko zemalja i angažovala takozvane gastarbajtere, koji su se uglavnom koristili kao jednostavni industrijski radnici.

Aslihan Jesilkaja-Jurtbaj iz Udruženja turskih zajednica u Nemačkoj, TGD, smatra da planirana reforma dolazi "prekasno" za mnoge bivše gastarbajtere.

 „Za generaciju gastarbajtera ovaj korak znači pre svega priznanje i poštovanje njihovog života i rada u ovoj zemlji“, rekla je ona.

„Mnogi ljudi turskog porekla prve i druge generacije bi se, mislim, osećali osnaženim jer su uvek imali dilemu identiteta. Mnogi su čekali reformu i već su izgubili nadu. Mislim da bi se, ako zaista postanu Nemci, mogli više identifikovati sa Nemačkom“, rekla je Jesilkaja-Jurtbaj.