Dobra dijagnostika otkriva veliki kašalj
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine u periodu od januara prošle do polovine februara ove godine registrovana su 202 slučaja velikog kašlja, bolesti protiv koje postoji vakcina i za koju se verovalo da je iskorenjena.
Najveći broj prijavljenih slučajeva velikog kašlja ovoj ustanovi bio je u septembru, kada je za period od polovine avgusta do polovine septembra registrovano 46 slučajeva bolesti.
Pokrajinski sekretar za zdravstvo docent dr Zoran Gojković kaže da se ne radi o većem broju obolelih, nego da Institut za javno zdravlje Vojvodine ima opremu koja bolje otkriva prisustvo bolesti, u odnosu na druge ustanove u ostalim delovima zemlje.
Jednom preležan veliki kašalj ne ostavlja trajni imunitet, čak ni kod vakcinisanih osoba i tokom života ova bolest može da se dobije tri do pet puta, jer oni koji su preležali i dobili su vakcinu imuni su deset godina, a bez vakcine ljudi koji su preležali veliki kašalj imaju imunitet tokom četiri do sedam godina. Gojković kaže kako je važno petovalentnu vakcinu dati deci, kako bi se kod njih predupredio veliki kašalj i tada se postiže dobar odgovor na vakcinu.
Glavne komplikacije u toku velikog kašlja su sekundarne infekcije (zapaljenje srednjeg uha i upala pluća), mehaničke komplikacije koje nastaju zbog povećanog pritiska u lobanji, grudnom košu i trbuhu i encefalopatija s konvulzijama.
- Pre dve godine Institut za javno zdravlje Vojvodine obezbedio je najsavremenije uređaje, koji brzo ustanove prisustvo velikog kašlja. Imaju bolju dijagnostiku nego u centralnoj Srbiji, a sada Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” nabavlja takvu opremu - rekao je dr Gojković.
Kako navodi, pojava ove bolesti nije alarmantna, jer je ima u populaciji, a dobra dijagnostika je razlog što se otkriva veći broj obolelih.
Bolest protiče kroz tri stadijuma: kataralni stadijum, stadijum zacenjivanja i stadijum rekonvalescencije, a inkubacija traje od sedam do 14 dana. Svaki stadijum traje oko dve nedelje, obično bez povišene temperature, a njena pojava obično je znak komplikacija.
U kataralnom stadijumu bolesnik ima blag, neproduktivan i neupadljiv kašalj, blagu kijavicu i umeren konjunktivitis, obično bez temperature. Posle otprilike sedam dana, bolest prelazi u stadijum zacenjivanja. Kašalj postaje jači i češći, naročito u toku noći, i javljaju se napadi kašlja uz karakteristično zacenjivanje - ponovljeni kašalj, praćen otežanim i čujnim udisanjem. Ovaj kašalj podseća na riku magarca, zbog čega je bolest i poznata u narodu kao magareći kašalj.
Pred kraj ovog stadijuma, koji traje oko dve nedelje, kašalj postaje sve slabiji, zacenjivanje se proređuje i sledi duga rekonvalescencija, tokom koje se dete postepeno oporavlja. Težak pertusis karakteriše veliki broj teških zacenjivanja, a napadi se završavaju cijanozom i povraćanjem. Mogu nastati gubici svesti s konvulzijama. Najteže forme bolesti viđaju se kod odojčeta i praćene su apnoičnom krizom: posle napada zacenjivanja dete prestaje da diše 1-2 minuta, pomodri, da bi potom dubokim udahom ova kriza bila završena. Ovakav napad može dovesti i do smrti.
LJ. Petrović