„Дневник” сазнаје: Завршена реконструкција у Клиници за рехабилитацију КЦВ

Новац за обнову базена, 11.735.000 динара, дао је Покрајински секретаријат за здравство. Осим базена, уређен је и део где су тушеви, као и кабине за пресвлачење, а хидро-блоку има и једну новину, у њему је направљен још један базен, за подводну тракцију, односно истезање, код пацијената који имају дегенеративна обољења кичменог стуба. Директорка Клиничког центра Војводине професорка др Едита Стокић каже да је базен реновиран први пут од изградње Клинике пре 60 година.

- Вишедеценијска експлоатација довела је до бројних оштећења, а због повећања броја пацијената постао је неодговарајући и сам простор у којем је базен. До сада је једини рађено кречење простора и то пре 15 година. Сада су исправљени сви недостаци, а пацијентима је омогућен боравак у савремено опремљеном простору - каже за “Дневник” професорка Стокић.

Према њеним речима, измештен је предпростор за гардеробу са кабинама за пресвлачење, те је повећана и корисна поввршина базена и пратећег простора, а замењене су све подне и зидне облоге.

Предност вежбања у води

- Предност вежбања у води је што је мања оптерећеност зглобова, повећава се аеробни капацитет уз спорије покрте без наглих промена смера, што смањује ризик од повреда, а постиже се жељена фреквнција срца уз привидно мањи напор - наводи др Томашевић-Тодоровић и додаје како би 20 и 30 одсто њихових пацијената требало да користе базен у акутној фази болести.

- На самом базену санирана су оштећења и базен је обложен плочицама, у складу са стандардима за олимпијске базене. Изграђен је и нов базен за екстензију. Замењене су све инсталације, као и цевни развод грејања. На подовима је постављена нова гранитна керамика, уграђен је нови еластични, водоотпорни плафон, а постављена је и нова зидна расвета - навела је директорка Клиничког центра Војводине и додала како ће овај базен допринети у лечењу пацијената.

Оба базена су напуњена водом, али још увек није почео третман пацијената. Пошто се цеви дуго нису користиле, морају да се исперу, а раде се и анализе исправности воде. Управница Клинике професорка др Снежана Томашевић Тодоровић каже да ће први пацијенти користити базене од 1. септембра, а можда и раније, ако анализе воде буду добре.

- Велики базен је дуг 11, а широк пет метара и има четири нивоа дубине, а на најдубљем месту то је 1,80 метара. Мали базен је дубок 2,4 метра, дуг је 2,80 и широк 1,80 метара. Свакога дана  се у хидротерапијске процедуре укључује од 60 до 80 пацијената, а дужина третмана је од 20 до 45 минута, уз надзор и евентуално прилагођавање кинезитерапије - наводи др Томашевић Тодоровић и додаје да је направљен и адекватан приступ за полупокретне пацијенте и оне болеснике који користе помагала.

Сачуван мурал

Два зида базенског простора краси велики мурал, који је сачуван и током обнове. Др Томашевић -Тодоровић каже како је планирано да се он обнови, уз помоћ стручњака Завода за заштиту споменика.

Како објашњава, хидротерапија је примена воде у лечењу различитих болести и поремећаја у виду локалне процедуре, односно урањања дела тела, или пак опште процедуре, односно урањања целог тела у воду, практично до врата. Локалне терапијске процедуре изводе се у кадицама, а опште терапијске процедуре обављају се у базену или кадама.

Различити су позитивни ефекти хидротерапије, а најзначајнији су термички, јер вода има 25 пута већу топлотну проводљивост него ваздух, затим механички и комбиновани. Густина воде је око 800 пута већа од густине ваздуха, па уроњеност у воду даје одличан осећај бестежинског стања.

- Кинезитерапија подразумева терапију у води уз реквизите, укључујући пливање, пливање у месту уз еластичне траке, ходање и трчање у дубокој води, трчање у месту са и без појасева и друге вежбе. Хидрокинези терапија доприноси јачању мишића и стабилизацији нестабилних мишића зглобова, повећању обима покрета у зглобовима. Вежбе у води омогућавају и бржу моторну едукацију у биомеханичким околностима, које одговарају природним активностима, као што је ход. Сила потискивања помаже и у пражњењу капиларног и венског система, као и у смањивању отока - објашњава др Томашевић Тодоровић.

Индикације за кинезитерапију су стања након прелома екстремитета и операција дегенеративних обољења зглобова, хроничне запаљенске, дегенеративне реуматске болести периферних зглобова и кичменог стуба, контрактуре зглобова, анксиозност, проблеми са равнотежом и сва друга стања која утичу на функционалност.

- Посебно је важно да се адекватно одреде врсте вежби, њихов интензитет и трајање, те се зато терапија обавља индивидуално, у зависности од врсте обољења, степена телесног оштећења и онеспособљености, животне доби и општег здравственог стања, планираних и очекиваних ефеката терапије, као и других фактора - напоменула је др Томашевић Тодоровић.

Љ. Петровић