Дневник сазнаје: Мамографије у војвођанским селима почињу 1. јула

- Покретни мамограф је у комбију, који има две просторије. У једној је апарат и ту улазе жене које се снимају, а у другој просторији седи техничар који снима. Сваки пут ће комби бити паркиран испред амбуланте локалног дома здравља, где ће жене које су се пријавиле за мамографију попуњавати упитник и потписивати сагласност. Снимци се интернетом шаљу у Центар за радиологију Клиничког центра Војводине, где тим од троје радиолога чита налазе и то сваки налаз, независно један од другог, гледа двоје радиолога - објашњава др Бојанић и напомиње како је у току брендирање комбија који је смештен у гаражи Клиничког центра Војводине и на њему ће писати и слоган “Бори се као жена”.

Пре доласка покретног мамографа у сваком селу ће бити одржано предавање, како би се женама објаснио значај овог снимања. Прва предавања већ су одржана у Вишњићеву и Адашевцима и за снимање се одмах пријавило 126 жена. Др Бојанић истиче да жене у сеоским срединама немају лако доступну мамографију, те се ретко и прегледају на овај начин.

- Сеоске жене су нам на првом месту у овој акцији. Према подацима здравствених установа за 2016. и 2017. годину у Војводини је на организовани скрининг дошло укупно 12.000 жена, а на опортуни скрининг њих око 5.000. У Војводини има око 289.000 жена које би по годинама требало да ураде мамографију, а на основу ових података видимо да је свега њих од седам до осам одсто урадило овај преглед - напомиње др Бојанић и објашњава да је организовани скрининг онај који се ради у оквиру Националног програма где позив за снимање добијају жене које имају од 50 до 69 година, а опортуни је онај када жена дође сама на преглед или је пак лекар упути на снимање.

- У случају неких нејасноћа, жене ће бити позване на допунску дијагностику у року од 48 сати, а уредни налази се уручују изабраним лекарима у домовима здравља, који пацијенткињама дају препоруку за даље контроле. Уколико промена треба да се додатно испита, жене се позивају у Клинички центар Војводине, где се по потреби ради и биопсија, као и пх налаз. Уколико треба, прави се “калуп”, што је узето ткиво које се испитује на рецепторе, и носи се у Институт за онкологију Војводине у Сремској Каменици - истакла је др Бојанић.

Флајери који прате акцију “Моја прва мамографија” одштампани су на српском и мађарском језику, а на предавањима у којима је претежно мађарско становништво, долазиће и преводилац.

Организовани скрининг се ради само у осам установа у Војводини које позивају жена на прегледе и то у Новом Саду, Сремској Митровици, Сомбору, Суботици, Зрењанину, Сенти, Панчеву и Руми, а др Бојанић напомиње да Врбас, Вршац и Кикинда нису у националном скринингу. У осталим војвођанским здравственим установама ради се опортуни скрининг и ту је урађено 5.000 прегледа.

- Од укупног броја жена које су урадиле мамографију, свега њих 30 одсто су са села, а и то у случајевима када посумњају на нешто или напипају промену. Крећемо од Шида јер у тој општини нема мамографа и за две године се из ове општине јавило само 200 жена на преглед у Општу болницу у Сремској Митровици. Те жене су у великом проблему и оне не могу да дођу до мамографије. У Војводини има око 100.000 жена које немају адекватан начин да дођу до овог прегледа и зато и идемо у општине које немају мамограф - казала је др Бојанић.

Према њеним речима, од 45 општина у Војводини, 15 општина нема мамограф, а четири општине имају овај апарат, али немају радиолога. У десетак општина имају само једног радиолога који ради и ултразвучна и рендген снимања, те не стиже да ради и мамографије, или може да уради једну до две дневно.

- За првих шест месеци, односно до краја године, радимо пилот-пројекат у оквир којег ћемо обићи 11 општина. Свакога дана планирамо да урадимо по 21, 22 мамографије, а у сваком селу остајемо више дана. Патронажне службе локалних домова здравља треба да мотивишу жене да дођу на предавање, која ће бити организовано у сваком селу. Важно је да се разбију предрасуде и страхови и од прегледа и од налаза, а заиста постоји велики отпор према мамографији - наводи др Бојанић.

Циљ ових мамографија је да се промена, уколико постоји, открије у што ранијој фази. Др Бојанић истиче да земље у којима је смањена смртност од рака дојке нису смањиле број оболелих, него су захваљујући скринингу болест открили на време, а ако је тумор мањи од једног цм, он у већини случајева није дао метастазе.

- Мамографија може да открије тумор када је он пет до шест милиметара, а промене мање од једног центиметра жена не може ни да напипа. Око 70 одсто тумора дојке открије се када је он два центриметра или већи и то јер га тада жена напипа. Овим мамографијама желимо да истакнемо значај редовних контрола и прегледа, да код жена смањимо страх, отпор и предрасуде, да им објаснимо да то није штетно зрачење, као и да ово снимање учинимо доступним женама на селу - наглашава др Бојанић и додаје како ће акција бити настављена и наредне године, а осим првих мамографија у сеоским срединама, биће настављено и праћење и контроле жена које ове године обаве снимање.       

Љ. Петровић