Дискриминација на крилима сиромаштва и предрасуда

здравствену књижицу, те је на медицинској служби да процени када је њено стање довољно хитно да захтева бесплатну операцију.

На питање зашто нема здравствену књижицу, њен невенчани супруг Мухарем Ј. одговара да је она избеглица с Косова и да дуго покушава да је пријави у Новом Саду, иако је овде родила двоје деце. За координаторе за ромска питања, који решавају управо овакве случајеве, до сада нису чули.

Садика је само једна од бројних припадника ромске националне мањине, чији је тежак положај додатно отежан чињеницом да немају основна документа, нарочито здравствену књижицу. То је и резултат истраживања о приступу Ромкиња социоекономским правима у Србији, које је спровела домаћа невладина и непрофитна организација “Праксис”, у сарадњи са Цивил Ригхтс Дефендерс и финансијску помоћ Шведске агенције за међународну сарадњу. Наиме, како се каже у истраживању, главну препреку остваривању права на здравствено осигурање представља непоседовање здравствене књижице, а кључни разлог за то је недостатак осталих докумената неопходних за њено издавање.

На питања о третману припадница ромске националне мањине у здравственим институцијама, њих 83 посто одговорило је да је задовољно начином на који се особље односи према њима, док је 10 посто испитаница рекло да није задовољно, најчешће истичући да је здравствено особље нељубазно и грубо. Као кључни проблем аутори студије навели су да испитанице најчешће не знају да препознају дискриминацију, чак ни када је она директна, а нарочито када је реч о прикривеном облику дискриминације.

Део истраживања који се бавио остваривањем права на социјалну заштиту односио се на испитивање броја корисника овог права, разлика између мушкараца и жена при остваривању права, као и односа запослених у центрима за социјални рад према припадницима ромске националне мањине. Као и код права на здравствену заштиту, приликом остваривања и овог права главна препрека је недостатак докумената, а 58 посто Ромкиња одговорило је да је задовољно начином на који им се обраћају социјални радници, док је 24 посто одговорило да је незадовољно. Резултати су такође показали да су носиоци права социјалне заштите углавном мушкарци, што указује да су они традиционално виђени као представници породице.

Истраживање је показало да су неки од најважнијих разлога за прекид школовања лоша економска ситуација, удаљеност школе, обавеза чувања млађе деце, као и однос непосредне околине према школи. Утврђена је и разлика у нивоу образовања испитаница у односу на испитанике, у корист мушкараца, што се објашњава присутношћу патријархалног поимања улоге жене у породици. Осим тога, као битан проблем при остваривању овог права наводи се и дискриминација од стране школског система и чести случајеви слања ромске деце у такозване специјалне школе.

Како је показала анализа, већина испитаних углавном обавља тежак физички рад на црно, а само незнатни део испитаних запослен је у складу са законском регулативом. Такође, утврђена је и велика разлика у запошљавању између испитаница и испитаника: само 35 посто жена изјавило је да остварује неку врсту прихода, насупрот 85 посто мушкараца. Када је реч о пријави код Националне службе за запошљавање, највећу препреку за приступ овим правима чини недостатак личних докумената.

Истраживање је спроведено у десет општина са југа Србије: Алексинцу, Прокупљу, Бојнику, Бору, Куршумлији, Лебану, Лесковцу, Белој Паланци, Крушевцу и Књажевцу, од фебруара до августа 2015, при чему је испитано укупно 100 Ромкиња и 100 Рома.

Б. Опрановић

Половина кућа без канализације

Једна од најозбиљнијих невоља с којима се суочавају припадници и припаднице ромске националне мањине јесте становање. Осим што су услови становања вема лоши, Роми немају правну сигурност стамбеног статуса и могућност принудног исељења им је стално над главом. Роми и Ромкиње који живе у неформалним насељима налазе се у посебно тешкој ситуацији, при чему је највећи проблем недостатак канализације. Укупно 45 посто испитаница потврдило је да објекат у коме живе нема канализацију, што представља озбиљан здравствени проблем. Осим тога, резултати су показали и да постоји велика разлика између мушкараца и жена по питању власништва над објектима у којима живе. Жене су носиоци права у само 8 посто случајева.