Дијалогу о СРПСКОМ ЈЕЗИКУ фале историјске чињенице и научна истраживања

Она је учествовала у дебата о родно осетљивом језику у Србији и на више америчких институција међу којима је и Принстон и указала да проблеми са којима се суочавамо по том питању игнорисање и скривање чињеница из историје језика и његове стандардизације, национализам у језику, сексистичке и мизогине стратегије, као и језик мржње којим се шири хомофобија и родофобија, саопштио је Алфа БК универзитет.

На Свартмор колеџу, који је рангиран међу првих пет колеџа у САД, тема њеног предавања била је “Дебате о родно осетљивом језику у Србији”, где је Томићева  упоређивала дебате у медијима и организованим дијалозима у којима су изостајале чињенице из историје српског језика и увиди у резултате научних истраживања.

Говорећи на 75. конвенцији Удружења за словенске, источноевропске и евроазијске студије у Филаделфији, она је представила истраживање о деколонијализацији знања о књижевницама у историјама српске књижевности.

Анализирајући однос писаца домаћих школских и универзитетских уџбеника према појави женске интелектуалне елите из 19.века, скренула је пажњу на вишедеценијско преношење погрешних чињеница и редукованог знања о улози жена у писаној традицији.

Професорка Томић је за књигу "The Hidden History оф New Women ин Сербиан Цултуре: Toward а New History оф Литературе (Rowman & Littlefield; Lexington Books) добила награду Северноамеричког друштва за српске студије као најбоља књигу која је објављена на енглеском језику о аспектима српске друштвене и културне историје.

Њена истраживања запажена су и код нас и донела су јој признања као што је награда "Анђелка Милић" за деценијски допринос стварању знања из феминистичких и родних студија у Србији коју додељује СЕФЕМ - секција Српског социолошког друштва. 

Запажен је и приручник професорке Томић за функционалну писменост "Књига која недостаје", који је веома тражен и код припадника млађе и старије популације.