ДЕВОЈКО, ДЕТЕ, АКО ИКАДА ОВО ПРОЧИТАШ, СВАКО ТИ ДОБРО ЖЕЛИМ Панчевац у задњи час заштитио путницу која је у возу трпела језиво узнемиравање
Несвакидашњу ситуацију коју је доживео у возу Вршац - Београд, Панчевац је поделио на мрежама као опомену, али и апел да не окрећемо главу пред сукобима који се дешава испред нас и које можемо да спречимо.
Очински нагон Б.Д. је натерао да одреагује на непријатност коју је доживела девојка која по годинама, како каже, може да му буде ћерка, али не само њему, већ нажалост и оном мушкарцу који ју је прво вербално напао па чак и бацио телефон када се умешао Панчевац.
Он је на мрежама описао шта се догодило у задњем вагону воза Вршац - Београд пре четири дана.
- Воз, по мом скромном мишљењу, одличан вид превоза, једина мана што нема више полазака. Цена повратне карте Панчево-Београд 170 динара. Вожња не траје дуго, удобност на нивоу, љубазно особље тј. кондуктерке и кондуктери. Ведри, љубазни, културни и са осмехом. Међутим, данас сам присуствовао једној не баш пријатној ситуацији. У воз сам ушао на станици Варош, у задњи вагон, нема гужве, седох преко пута неке девојке, са десне стране вагона. Са леве стране је седела друга девојка од својих 20-21 годину, кофер испред ње, положен, и она изувена ослонила стопала на исти. Ок, нема гужве, доста слободних седишта, она прича телефоном. На станици "Панчево центар" ушло је десетак људи и неки мушкарац, рекао бих човек у четвртој петој деценији живота, фино подшишан, обријан, тренерке, уска мајца да се види да посећује теретану и телефон у рукама, кажем рукама јер га са обе држи. Видео је два празна места преко пута те девојке, и ногом одгурне кофер и седне преко пута ње. Девојка назује патике, подигне кофер и културно каже, "извињавам се" - прича Панчевац.
Ту је све почело. "Окидач" да мушкарац нападне девојку био је, како каже, јачина звука снимка који је гледала на свом телефону. Тада је Б.Д. чуо мушки глас који претећим тоном изговара "Утишај то".
- Њој зазвони телефон, разговара с неким, разговара нормалним тоном, завршава разговор и наставља да гледа у телефон. Чујем неки тон са телефона, гледа неку серију, филм, прилог, ма није битно, нисам обратио пажњу, можда на немачком. Гледам кроз прозор, види се Овча, ок, идемо даље."Утишај то", мушки глас, претећи, махинално окренем главу, лик преко пута ње јој се обраћа. Девојка је гледала неки прилог и ставила телефон на пулт испод прозора. Она збуњена, погледа га и изговори "молим?", он понови "утишај то" и руком крене да јој узме телефон. Она зграби телефон и културно га упита "господине, одакле Вама право да дирате моју својину?". Он збуњен њеном реакцијом ћути, девојка враћа телефон, наставља да гледа, а он понавља исто и обара јој телефон. Она подиже телефон, гледа дал је оштећен, и враћа га где је и био, и опет га пита исто. Он револтиран, као да се спремао да је нападне. Гледам и не могу да верујем да неко ко би могао имати дете своје као што је та девојка, насрће и провоцира исту. Узимам свој ранац, устајем, обраћам се девојци "извињавам се, да л´ бих могао сести поред Вас да заједно погледамо тај прилог?". Седам поред ње, и видим осмех на њеном лицу, осмех као знак олакшања. Погледам њега на кратко, он разрогачених очију збуњен и нем. Толико сам био потрешен, ни сам немам појма шта сам са њом причао. Запамтио да студира педагошку у Вршцу, да је из града на Ибру, да иде кући, треба да се с неким нађе у Београду ко треба да је одвезе. Поздравих се с њом, пожелех јој срећан пут. Изашао сам на станици Вуков споменик, она је наставила даље, по изласку, замолих кондуктера да оде да седне на место где сам седео и припази на то дете док не стигне на одредиште - прича Панвечац који је, како каже, читаво поподне мислио на ту девојку и питао се да ли је безбедно стигла кући.
- Надам се да је изашла из воза без страха, да је стигла код својих родитеља насмејана. Ово нисам измислио, доживео сам. Немојте ћутати и склањати се када видите насиље. Ја заиста ту девојку, то нечије дете, први пут видех, сретох, и вероватно нам се путеви више укрстити неће, али, не могу описати колико је по њеном осмеху значило то што седох крај ње када је угрожена/злостављена била. О том лику, не бих коментарисао. Девојко, дете, ако икада ово прочиташ, свако ти добро желим, од срца - написао је Б.Д. из Панчева.
(Tеlеgraf.rs)