Дејановић: Роми и даље на маргинама друштва
БЕОГРАД: Роми и Ромкиње су највећа мањиска етничка група у Европи, а њихов допринос културној и уметничкој разноврсности је немерљив, упркос томе што се и даље налазе на маргинама друштва, изјавила је данас министарка задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић.
Роми и даље имају ограничен приступ личном и професионалном развоју, суочавају се са дискриминацијом, насиљем и говором мржње, рекла је Ђукић Дејановић на радионици "Циљеви одрживог развоја - положај Рома и Ромкиња у Србији".
Она је истакла да статистика показује да је више од половине припадника ромске националности незапослено, да се Ромкиње суочавају са великим препрекама како би оствариле своја права, као и да се више од половине девојчица ромске популације удаје пре 18. године.
"Роми и Ромкиње се суочавају са дискриминацијом, насиљем, говором мржње, нетолеранцијом, злостављањем, које је засновано на незнању и предрасудама, а чињеница је да је нетолеранција према људима који су различити често укорењена и у нашем друштву", рекла је Дејановић.
Смртност ромске деце у Србији, истиче она, износи 13 на 1.000 рођене деце, док је, додаје, у општој популацији тај број три пута мањи. Вероватноноћа да ромско дете умре пре пете године је 14 на 1.000.
Такође, наводи, обухват вакцинације је мањи од опште популације, јер Роми живе у условима екстремног сиромаштва.
"Већина ромске деце није део предшколског програма, док се већи део њих и даље налази иза основног образовања. Трећина уписане деце ромске популације у први разред креће са закашњењем, а свега 65 одсто уписаних заврши основну школу", навела је Дејановић.
Охрабрујући резултати су што, каже, расте број уписане деце која похађају први разред, међутим подаци о високошкоском образовању показују да су свега два одсто Рома и Ромкиња део универзитетске заједнице.
Министарка је истакла да је, према попису становништва из 2011. године, у Србији чак 60 одсто Рома било незапослено, а посебно се Ромкиње суочавају са препрекама како би оствариле своја права.
"Већина Ромкиња није запослена, не налази се у систему образовања, не учествује у професионалним обукама, не остварује приходе, нити права на здравствену заштиту и пензионо осигурање", навела је Дејановић.
Такође, додаје она, више од половине девојчица ромске популације удаје се пре 18. године, упркос, истиче, законској забрани дечијих бракова која је усклађена са међународним стандардима.
Проблем дечијих бракова, каже Дејановић, препознат је у Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Србији од 2006. до 2020. године, Националној стратегији за родну равноправност од 2016. до 2020. године и Стратегија превенције и заштите од дискриминације.
Подсећа и да је све штетне праксе дечијих, раних, насилних бракова потребно елеминисати према Агенди УН о одрживом развоју до 2030. године.
Министарка, која је и председница Међуресорне радне групе за спровођење Агенде УН о одрживом развоју до 2030. године, каже да Агенда 2030 предвиђа и достојанствен рад за све жене и мушкарце што обухвата и младе и особе са инвадлититеом, као и исте плате за рад једнаке вредности.
Један од прироритета Агенде 2030, истиче Дејановић, је искорењивање сиромаштва, као и рад на обезбеђивању инклузивног и квалитетног образовања за све узрасте.
"Роми су значајан део наше заједнице и неће бити стављени иза колоне", подвукла је Дејановић.
Стални координатор УН у Србији Ханс Фридрих Шодер каже да ће УН породица наставити у Србији да се посвећује тој теми како би положај Рома и Ромкиња био бољи и како би им била омогућена једнака људска права.