Деца уроњена у дигитално, заборављају реалан свет

„Водили смо га код логопеда који је, кад смо му рекли да смо преводиоци и да детету пуштамо цртане филмове на енглеском језику, рекао да је дете сувише уроњено у дигитални свет и да је једини начин да га из тога извучемо да потпуно искључимо све дигиталне подражаје“, каже прича Оља Г.

Каже да су искључили телевизор и компјутере кад је он у соби, и купили пса, да га научео социјализацији.

„То није угасило његову љубав према компјутерима, он данас кодира и саставља којекакве летелице, користећи матичне плоче и чипове. Али, говори одлично три језика, и снашао се у друштву“, каже Оља, истичући да нове генерације које одрастају уз дигиталну технологију родитељима и васпитачима делују као са друге планете, као и да је тешко препознати када је дете технолошки “прерасло” родитеље, и још теже извући га у реалан свет.

На питање колико смо им новом технологијом помогли да се развију, а колико их ис­кључујемо из друштва, одговор су покушали да дају стручњаци Уницефа. Деца и млади у све ранијем узрасту почињу с коришћењем дигиталних технологија, показало је истраживање у оквиру пројекта „Безбедан интернет за целу породицу’’, који спроводи Уницеф уз подршку компаније Теленор у сарадњи с Министарством просвете, науке и технолошког развоја и ужичким Центром за права детета.

Кључни налази истраживања показали су да се већина деце са дигиталним уређајима сусреће у узрасту од четири године. Деца млађег основношколског узраста почињу с око пет година, а млађи од пет година већ у трећој години живота. С друге стране, трећина испитаних родитеља није довољно упозната са дигиталним уређајима како би умела да их заштити од могућих злоупотреба. Ово је, уједно, и највећи проблем с којим се савремени свет суочава. Другим речима, генерације оних који треба да васпитавају немају довољно знања, а тиме и моћи, да усмере своју децу и заштите их од изазова и тешкоћа које доноси урањање у свет дигиталних технологија.

Иако су резултати истра­живања добијени на репрезен-тативном узорку испитаних, трендови и налази prеthodnih истраживања показују да деца користе дигиталне уређаје у све ранијем узрасту, у Србији и у свету пођеднако.

Према препорукама стручњака, деца млађа од две године не би требало да проводе време испред ТВ екрана, рачунара, таблета, „паметног телефона“. Када је реч о деци предшколског узраста, време проведено испред екрана требало би да се ограничи на један сат.

За децу овог узраста важно је и да дигиталне технологије користе кроз игру, уз подршку одраслих – родитеља и васпитача. За децу старију од пет година, препорука је да родитељи установе јасна правила и ограничења када је реч о коришћењу технолошких уређаја.

„Уницеф је уз подршку компаније Теленор покренуо овај пројекат како бисмо помогли да се обезбеди сигурно и стимулативно окружење које треба да допринесе смањењу изложености најмлађе деце онлајн ризицима. Циљеви пројекта су обука учитеља и васпитача за подизање свести и знања родитеља и деце о ризицима и безбедном ко­ришћењу интернета, као и оснаживање родитеља и деце узраста између четири и осам година за безбедно коришћење интернета. Захваљујемо компанији Теленор са којом партнерски, на овом пројекту, али и многим другим годинама уназад, градимо безбедно интернет окружење за нашу децу“, рекла је Тања Ранковић, руководитељка програма образовања у Уницефу.

А резултати овог и сличних истраживања могу да забрину.

„Свако четврто дете у предшколском узрасту и више од половине деце у школском уз­расту већ поседује један дигитални уређај. Покушај да ограниче детету време проведено на интернету изазвао је сукоб са децом код две трећине родитеља, док се једна трећина њих сукобила са децом због ограничавања доступног садржаја на интернету“. навела је др Добринка Кузмановић, с Института за психологију Филозофског факултета у Београду.

Забрана, очигледно, нема ефе­кта, а родитељи немају довољно знања да деци временски или садржајно ограниче приступ интернету. Многи у потпуности дижу руке од покушаја да макар надгледају чиме се њихова деца баве кад су над екранима паметних телефона, а то децу ставља у вишеструку опасност, од којег су највећи проблем разне врсте предатора, али и елементи вршњачког сајбер насиља.

И. Вујанов