ДАНАС СЛАВИМО ВЕЛИКОГ СВЕЦА Веровање каже да ћете се СПАСИТИ, ако не ПРЕКРШИТЕ овај ОБИЧАЈ (ВИДЕО)
Српска православна црква и њени верници 30. јануара славе празник посвећен Преподобном Антонију Великом.
Мислилац, рођен око 250. године нове ере у селу Коми близу Хераклеје. По смрти својих племенитих и богатих родитеља, свој део имања разделио је сиромашнима, а он се у својој двадесетој години посвети животу пустењака, коме је тежио од детињства.
Не би ли избегао беспокојства од људи, удаљи се у пустињу, на обале Црвенога мора, где као затвореник проведе двадесет година не дружећи се ни с ким осим с Богом кроз непрестану молитву и размишљање, подносећи трпељиво неисказана демонска искушења.
Скончао је у 105. години свога живота, оставивши иза себе читаву војску ученика својих. Иако је Антоније био неписмен, за живота био је саветник и наставник најученијих људи тога времена. Чувено је његово питање упућено филозофима тога доба: "Шта је старије: разум или књига? и шта (од овога двоје) би узрок другоме?" Постиђени философи увидели су да они имају само књижевно памћење без разума, а Антоније има разум.
Свети Антоније нас учи: " Заволи смирење, оно ће покрити све грехе твоје. Сви греси су мрски пред Богом, но најмрскији од свију јесте гордост срца... Не сматрај себе ученим и мудрим, иначе ће пропасти труд твој, и лађа твоја допловиће празна до обале... Ако имаш велику власт, не прети никоме смрћу: знај, да по природи и ти си подложан смрти, и да свака душа скида као последњу хаљину са себе - тело своје "
У Византији је по угледу на учење преподобног Антонија Великог, постојао чудан и поучан обичај при крунисању царева у Св. Софији. Наиме, када би патријарх стављао круну на главу цареву, истовремено му је предавао у руке једну свилену торбу, испуњену земљом из гроба. Да би се и цареви сећали смрти, избегавали сваку гордост, и били смирени.
О, свети Антоније Велики, велики и пред Богом и пред људима, велика је сила твоје молитве, а нарочито против злих духова, јер су они пред тобом дрхтали од страха, па те молимо: Помози нам да се и ми преобразимо од греха ка чистоти, од неслободе ка слободи, од ђавола ка Богу. И све ове замке које су они сплели око нас, и којим су нас невидљиво везали, одагнај својим молитвама, да би се некако и ми спасли. Јер снаге су наше мале, и не знамо како ћемо се из овог ропства ишчупати, ако нам неко са Неба не помогне. Зато те молимо, ослободи нас њихове напасти, да би твојим молитвама спасени, вечно славили Свету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, свагда и у све векове. Амин.
Дневник/Курир
