ДАНАС ЈЕ СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА Сваки ЧЕТВРТИ ЧОВЕК НА СВЕТУ има неки ПОРЕМЕЋАЈ, 15% Срба пати од ДЕПРЕСИЈЕ
Специјалисти психијатрије Дома здравља Вождовац у "Кућици здравља" на Трошарини даваће бесплатне савете за унапређење менталног здравља.
Светски дан менталног здравља обележава се данас, 10. октобра, под слоганом "Ментално здравље је универзално људско право".
Према подацима Светске здравствене организације у прошлој години забележено је да 25 одсто популације има неки ментални поремећај.
Светски дан менталног здравља биће обележен и у Србији различитим манифестацијама, а тим поводом, Институт за ментално здравље организује трибину са циљем подизање свести о проблемима менталног здравља под називом „Ментално здравље је универзално право за свеˮ.
Специјалисти психијатрије Дома здравља Вождовац у "Кућици здравља" на Трошарини даваће бесплатне савете за унапређење менталног здравља. Из ДЗ Вождовац истичу да је пре Ковид пандемије било процењено да једна од осам особа у свету живи са менталним поремећајем, а процене су показале да је пораст анксиозних и депресивних поремећаја износио више до 25 одсто током прве године пандемије.
- Потребно је креирати окружење у коме се ментално здравље поштује, чува и унапређује, где сви имају једнаке могућности да доживе ментално благостање, могу да остваре људска права и где свако може да добије здравствену заштиту која му је потребна - наводе из ДЗ Вождовац.
Светски дан менталног здравља, кажу из Градског завода за јавно здравље Београд, представља прилику да се људи и заједнице уједине иза овогодишње теме „Ментално здравље је универзално људско право“, како би унапредили знање, подигли свест и покренули акције које промовишу и штите ментално здравље сваког појединца, као универзално људско право.
Додају да је важно нагласити то да свака особа на свету има право на највиши могући стандард менталног здравља, што укључује право на заштиту од фактора ризика по ментално здравље, право на доступну, приступачну, прихватљиву и квалитетну негу, као и право на слободу, независност и укључивање у заједницу.
- Добро ментално здравље нам омогућава да се носимо са изазовима, повежемо са другима и напредујемо током читавог живота и од виталног је значаја и заслужује да буде признато и поштовано. Свака осма особа на свету суочава се са менталним здравственим проблемима, који могу утицати на њихово физичко здравље, емоционалне и социјалне интеракције са другима, као и на целокупни квалитет њиховог живота - истичу из Градског завода за јавно здравље.
Стигматизација и дискриминација особа са поремећајима менталног здравља је, додају, још један проблем који не би смео да постоји јер "свако има право да живи свој живот без стигме и дискриминације у свом радном или животном окружењу". У публикацији објављеној у марту прошле године уз помоћ Владе Немачке, посредством пројекта немачко-српске развојне сарадње „Услуге социјалне заштите за осетљиве групе“, који спроводи Немачка организација за сарадњу (ГИЗ) представљено је истраживање о менталном здрављу становништва у Србији.
Резултати испитивања на узорку од 1.000 грађана и грађанки Србије показали су да се око трећине становништва Србије може сматрати психички угроженим. Присутне симптоме депресије има 15,6 одсто становништва, анксиозности 7,2 одсто, док је 1,6 одсто становништва у високом ризику од суицида. Додатно, 2,9 одсто грађана изјаснило се да су макар једном током живота били хоспитализовани због психичких тегоба, а 8,1 одсто грађана Србије је рекло да им је током живота успостављена дијагноза менталног поремећаја, док 11,8 одсто грађана рекло да су у последњих седам дана користили лекове услед психичких тегоба.
У извештају ГИЗ-а као фактор ризика за неке од психичких тегоба издвајају се женски род, млађи узраст, градска средина, нижи социо-економски статус. Резултати показују и то да је велики проценат оних који се нису обратили за помоћ, иако имају изражене психичке тегобе, а показало се и да томе да ли ће се особа обратити за помоћ када јој је помоћ потребна значајно доприноси неповољнија финансијска ситуација особе, као и самостигматизација, односно склоност особе да обраћање за стручну помоћ доживи као лични неуспех.
Обележавање Светског дана менталног здравља покренула је Светска здравствена организација 1992. године, у циљу подизања свести о проблемима менталног здравља и мобилизације напора за боље ментално здравље људи.
На дан његовог обележавања, који је означен као 10. октобар, сваке године се организују догађаји широм света, објављују текстови у медијима и на друштвеним мрежама, о значају менталног здравља.
(K1info.rs)