Данас је Никољдан; пола Србије слави, пола иде у госте
Свети Никола Чудотворац изузетно је поштован светитељ у српском народу и најчешћа породична слава.
Као породична слава се слави највероватније од најранијих дана примања хришћанства, али евидентно је од 13. века и реформи које је у српском православљу спровео Свети Сава.
У Србији му је је посвећено око 1.120 цркава и с црквама посвећеним Летњем св. Николи (Пренос моштију св. о. Николаја, 9/22. мај) око 1.311 цркава, те је по броју храмова њему подигнутих на другом месту код православних Срба.
Углавном се прослављала у домаћинствима уз молитву и здравице, “ломљење”, сечење славског колача, зависно од крајева и наслеђа - од једног припремљеног колача па до четири намењених за сваки дан који се слави.
Славска трпеза је увек била богата, али су се припремала посна јела сходно статусу домаћинства. Домаћини су набављали рибу, док су домаћице припремале сву осталу храну. Ретко се дешавало да неко припреми мрсну храну за св. Николу. Гости су доносили скромне дарове (јабука, цвеће, шећер, ратлук). Ипак, утисак је да се и у прошлости храна за славску гозбу припремала раскошно, наравно сходно приликама и временима (рат, гладне године и слично).
Осим што се празнује као највеће српско крсно име, Свети Николај Чудотворац такође је еснафска слава, односно заштитник заната лађара, сплавара, рибара и воденичара. Због тога се још назива водена слава. Такође се у народу сматра да је заштитник путника и сиротиње.
За Светог се Николу не везује довољан број локалних обичаја и веровања у односу на чињеницу да је у Срба Никољдан највеће и најшире распрострањено крсно име. Многи га светкују искључиво према основним начелима припреме славе.
Углавном су забележена веровања жена и молитве које му упућују на овај велики празник – нероткиње управо њега моле за пород, понегде је забрањено обављање такозваних женских ручних радова.
