ДАН КАДА ЈЕ ЛИКА ЗАКУКАЛА Први злочин у НДХ над децом и женама

Овог пута, жртве су по први пут од формирања Независне државе Хрватске биле деца, жене и старци.

Наиме, prеthodno су усташе одводиле  мушкарце, пре свега виђеније Србе, који су скончали у комплексу концентрационих логора Госпић—Јадовно—Паг.

Усташки покољ, 01. јула 1941. над становништвом села Доња Суваја, смештеном између Срба и Доњег Лапца, представља најмасовнији усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац пре устанка српског народа у борби за опстанак.

Покољ је почео тог дана у Суваји, а настављен је наредна два дана масакром цивилног становништава у селима Лички Осредци, Бубањ, Небљуси и Добросело.

Према подацима историчара др Ђуре Затезала (1931-2017.) из Карловца, усташе су тог дана “убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од којих 118 деце, 75 жена и 50 мушкараца”. По неким другим изворима, тј. поименичним списковима жртава, у поменутим селима Суваја, Осредци и Бубањ, у прва три дана месеца јула, било је 279 убијених, претежно жена, деце и стараца, и једва десетак мушкараца у доби способних за војску.

Срез Доњи Лапац (села Бубањ, Небљуси, Мељиновац, Лички Осредци…) укупно је у том кратком размаку, у месецима након оснивања НДХ, изгубио око 1.000 становника српске националности. У извештају заповедника 3. усташке сатније 1. походног батаљона стоји:

„Данас сам био у селу Осредци Лички које је спаљено. На све стране леже љешеви народа. Од убијених 2. и 3. српња ширио се страшан задах. Пси и свиње нагризају љешеве, а усташе не дозвољавају сахрану. Они што су побјегли од куће, тамо умиру од глади.“

Приликом покоља становништва Суваје, посебно су страдале породица Кеча из које је убијено 45 чланова и породица Ћопић која је изгубила 22 члана.

У наредних готово месец дана, усташки злочини наставили су се с обе стране реке Уне. Предњачиле су "домаће" усташе из Кулен Вакуфа и Боричевца појачане усташама из Госпића. 

Овај злочин био је директан повод за народни устанак који је 27. јула избио у Србу. Био је то општенародни устанак, реакција српског народа на бруталне усташке злочине. Када је избио, није био ни партизански ни четнички. Тек касније се појединци опредељују за једну или другу страну. Иако је и тада међу устаницима било и комуниста и четника, сам устанак је имао само општенародни српски карактер.

Као рекација на вишемесечне усташке злочине, и устаници из Лике и Босанске крајине који се истовремено дижу на оружје, у септембру 1941. нападају најјаче усташко упориште у том крају – Кулен Вакуф који се налази на босанској страни реке Уне. У том свеопштем нападу и метежу, уз усташке крвнике, на жалост, страдају и невини цивили, жене и деца.

Све до ратова деведестих година, 27. јул се славио као Дан устанка народа Хрватске, као и дан устанка народа БиХ. Сваке године у Србу је одржавана свечаност тим поводом. Од формирања данашње Хрватске, тај дан више нема никакав држвани значај. Као почетак антифашистичке борбе данас се у Хрватској обележава 22. јун 1941. када је формиран сисачки партизански одред.

Покољ над Србима у Суваји био је готово строго чувана тајна. Чак и данас поједини из тог краја не знају за њега. Наиме, Титов режим није дозвољавао да се о томе говори, поготово не у партизанском крају какав су били Доњи Лапац и Срб.

Тек прошле године у сарадњи са Српским народним вијећем, на 80. годишњицу покоља, у Суваји је подигнуто је спомен-обележје са именима свих жртава. Данас је овај тужни дан на гробљу код Храма Вазнесења Господњег обележило укупно шесторо мештана и њихових гостију. Наиме, већина Срба из овог краја протерана је 1995. године, а мало њих се вратило.