Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Дачић: Бринемо о мигрантима, залажемо се за трајно решење

02.10.2017. 17:20 17:24
Пише:
Фото: Танјуг (Видео)

ЖЕНЕВА: Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је у Женеви да је од 2015. године кроз Србију прошло више од 900.000 миграната са Блиског истока, да је Србија показала одговорност у њиховом збрињавању, као и да се залаже за свеобухавтно решење за актуелну мигрантску кризу.

Он је, на заседању Извршног комитета Високог комесаријата УН за избеглице у Женеви, истакао да се од половине 2015. године Србија нашла у центру „западно-балканске миграционе руте“, те да су кроз нашу земљу пролазили готово сви мигранти који су се из Сирије, Авганистана, Ирака и других нестабилних подручја упутили ка земљама западне и северне Европе.

Активно се залажемо за проналажење јединственог решења на нивоу Европе, као и на глобалном плану, јер се не ради о географски ограниченом проблему, већ о феномену глобалних размера незабележеном од краја Другог светског рата, подвукао је Дачић.

У решењу тог великог питања морају имати у виду основни узроци који доводе до померања становништва - конфликт у Сирији, нестабилност у региону Блиског Истока, бројни сукоби у Африци, али и сиромаштво и бесперспективност, због чега су заустављање конфликата и спровођење Агенде одрживог развоја кључни за проналажење решења за расељење у свету. 

Дачић је, такође, указао да велики прилив избеглица и миграната у земље Европе у кратком року чини да локалне заједнице не могу да за то време апсорбују толики прилив, што доводи и до појачане ксенофобије, отпора према мигрантима, и јачања деснице у многим земљама Европе.

Дачић и назначио да је Србија уложила много напора и људских и финансијских ресурса у управљању том кризом, а да је влада показала одговорност у обезбеђивању прихвата, привременог смештаја, здравствене заштите, помоћи, уз пуно поштовање међународних стандарда. 

У Србији прихватни центри располажу и дечијим вртићима, просторима намењеним за мајке и децу и бесплатним интернет кутковима, а у њима се одвијају и организују бројне креативне и корисне радионице, часови страних језика, упознао је Дачић чланове Извршног комитета.

Посебно је истакао да је од септембра ове године свој деци основношколског узраста омогућено да похађају редовну наставу у школама широм Србије. 

Влада и грађани Србије показују висок степен хуманости, емпатије и свести о потреби пружања помоћи угроженима, што је препознато како од стране самих избеглица и миграната, тако и од стране међународне заједнице, подвукао је Дачић.

Он је указао да се Србија и даље суочава са проблемом дуготрајног избеглиштва из деведесетих година прошлог века, будући да су стотине хиљада избеглих са простора бивше Југославије нашле уточиште у Србији, као и 200.000 интерно расељених који су 1999. протерани са КиМ.    

Дачић је подсетио да Србија није прихватила препоруку УНХЦР из априла 2014. године о престанку статуса избеглица лицима избеглим из Хрватске у периоду од 1992. до 1995. године, која је, како сматра, донета преурањено и без консултација са свим странама.

Истакао је да се избеглице из Хрватске и даље суочавају са озбиљним проблемима - препрекама у остваривању станарских права и пензија, по питању обнављања кућа, повраћаја пољопривредног земљишта, употребе писма, запошљавања у државним институцијама..

Додатно нас забрињавају појачани инциденти, дискриминација и говор мржње према припадницима српске мањине у Хрватској, укључујући повратнике, истакао је Дачић.

Он је указао да, будући да препорука ступа на снагу почетком 2018. године, постоји оправдана бојазан да ће њена примена у овом тренутку довести у питање и само спровођење Регионалног стамбеног програма.

Кад је реч о расељенима са КиМ, Дачић је указао да се, након 18. годишњег присуства међународне заједнице на Косову и Метохији, од више од 200.000 интерно расељених, вратило мање од пет одсто, од чега је тек половина остварила одржив повратак.

Као препреке одрживом повратку наводи лошу безбедносну и економску ситуацију, недостатак ефикасне заштите права, немогућност повратка имовине и коришћења уништене и узурпиране имовине, отежан приступ јавним службама, немогућност употребе матерњег језика.

Подсећам да је према резолуцији СБ 1244 стварање услова за сигуран и слободан повратак расељених један од главних задатака међународног присуства на КиМ. Очекујем да заједничким напорима, у сарадњи са УНХЦР и другим релевантним актерима, учинимо више на изналажењу правичних и трајних решења за ову популацију, подвукао је Дачић.

Пише:
Пошаљите коментар