Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Dačić: Brinemo o migrantima, zalažemo se za trajno rešenje

02.10.2017. 17:20 17:24
Piše:
Foto: Tanjug (Video)

ŽENEVA: Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je u Ženevi da je od 2015. godine kroz Srbiju prošlo više od 900.000 migranata sa Bliskog istoka, da je Srbija pokazala odgovornost u njihovom zbrinjavanju, kao i da se zalaže za sveobuhavtno rešenje za aktuelnu migrantsku krizu.

On je, na zasedanju Izvršnog komiteta Visokog komesarijata UN za izbeglice u Ženevi, istakao da se od polovine 2015. godine Srbija našla u centru „zapadno-balkanske migracione rute“, te da su kroz našu zemlju prolazili gotovo svi migranti koji su se iz Sirije, Avganistana, Iraka i drugih nestabilnih područja uputili ka zemljama zapadne i severne Evrope.

Aktivno se zalažemo za pronalaženje jedinstvenog rešenja na nivou Evrope, kao i na globalnom planu, jer se ne radi o geografski ograničenom problemu, već o fenomenu globalnih razmera nezabeleženom od kraja Drugog svetskog rata, podvukao je Dačić.

U rešenju tog velikog pitanja moraju imati u vidu osnovni uzroci koji dovode do pomeranja stanovništva - konflikt u Siriji, nestabilnost u regionu Bliskog Istoka, brojni sukobi u Africi, ali i siromaštvo i besperspektivnost, zbog čega su zaustavljanje konflikata i sprovođenje Agende održivog razvoja ključni za pronalaženje rešenja za raseljenje u svetu. 

Dačić je, takođe, ukazao da veliki priliv izbeglica i migranata u zemlje Evrope u kratkom roku čini da lokalne zajednice ne mogu da za to vreme apsorbuju toliki priliv, što dovodi i do pojačane ksenofobije, otpora prema migrantima, i jačanja desnice u mnogim zemljama Evrope.

Dačić i naznačio da je Srbija uložila mnogo napora i ljudskih i finansijskih resursa u upravljanju tom krizom, a da je vlada pokazala odgovornost u obezbeđivanju prihvata, privremenog smeštaja, zdravstvene zaštite, pomoći, uz puno poštovanje međunarodnih standarda. 

U Srbiji prihvatni centri raspolažu i dečijim vrtićima, prostorima namenjenim za majke i decu i besplatnim internet kutkovima, a u njima se odvijaju i organizuju brojne kreativne i korisne radionice, časovi stranih jezika, upoznao je Dačić članove Izvršnog komiteta.

Posebno je istakao da je od septembra ove godine svoj deci osnovnoškolskog uzrasta omogućeno da pohađaju redovnu nastavu u školama širom Srbije. 

Vlada i građani Srbije pokazuju visok stepen humanosti, empatije i svesti o potrebi pružanja pomoći ugroženima, što je prepoznato kako od strane samih izbeglica i migranata, tako i od strane međunarodne zajednice, podvukao je Dačić.

On je ukazao da se Srbija i dalje suočava sa problemom dugotrajnog izbeglištva iz devedesetih godina prošlog veka, budući da su stotine hiljada izbeglih sa prostora bivše Jugoslavije našle utočište u Srbiji, kao i 200.000 interno raseljenih koji su 1999. proterani sa KiM.    

Dačić je podsetio da Srbija nije prihvatila preporuku UNHCR iz aprila 2014. godine o prestanku statusa izbeglica licima izbeglim iz Hrvatske u periodu od 1992. do 1995. godine, koja je, kako smatra, doneta preuranjeno i bez konsultacija sa svim stranama.

Istakao je da se izbeglice iz Hrvatske i dalje suočavaju sa ozbiljnim problemima - preprekama u ostvarivanju stanarskih prava i penzija, po pitanju obnavljanja kuća, povraćaja poljoprivrednog zemljišta, upotrebe pisma, zapošljavanja u državnim institucijama..

Dodatno nas zabrinjavaju pojačani incidenti, diskriminacija i govor mržnje prema pripadnicima srpske manjine u Hrvatskoj, uključujući povratnike, istakao je Dačić.

On je ukazao da, budući da preporuka stupa na snagu početkom 2018. godine, postoji opravdana bojazan da će njena primena u ovom trenutku dovesti u pitanje i samo sprovođenje Regionalnog stambenog programa.

Kad je reč o raseljenima sa KiM, Dačić je ukazao da se, nakon 18. godišnjeg prisustva međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji, od više od 200.000 interno raseljenih, vratilo manje od pet odsto, od čega je tek polovina ostvarila održiv povratak.

Kao prepreke održivom povratku navodi lošu bezbednosnu i ekonomsku situaciju, nedostatak efikasne zaštite prava, nemogućnost povratka imovine i korišćenja uništene i uzurpirane imovine, otežan pristup javnim službama, nemogućnost upotrebe maternjeg jezika.

Podsećam da je prema rezoluciji SB 1244 stvaranje uslova za siguran i slobodan povratak raseljenih jedan od glavnih zadataka međunarodnog prisustva na KiM. Očekujem da zajedničkim naporima, u saradnji sa UNHCR i drugim relevantnim akterima, učinimo više na iznalaženju pravičnih i trajnih rešenja za ovu populaciju, podvukao je Dačić.

Piše:
Pošaljite komentar