ЧУДА СУ ИПАК МОГУЋА Љубоморни муж бацио ИКОНУ у Дунав! Бели анђео две недеље касније испливао нетакнут
Када човек воли, он верује. А када верује, дешавају се чуда. Једно такво доживео је Дејан (49) из Прокупља.
Жени коју је много волео купио је икону Белог анђела која је сплетом околности завршила у Дунаву. Након што је 15 дана плутала реком, поново је доспела у његове руке и то потпуно нетакнута. Дејан за Telegraf.rs, узбуђен и пун наде, прича каква се тајна крије иза ове невероватне приче.
Пре три године, тачно на Бадњи дан, одлучио сам да тој жени, коју сам много волео, поклоним икону за две године нашег пријатељства. Хтео сам да јој поклоним нешто вредно, да има неку успомену на мене, почиње Дејан причу за овај портал.
Како каже, чуо је за врсног иконописца Јасмину која предаје на Богословском факултету у Нишу и од ње поручио да му ослика ову икону.
Потом ју је на највећи српски празник поклонио жени коју воли. Она је одушевљено однела икону кући и, како му је испричала, њен син ју је окачио на зид. Међутим, ту почиње проблем.
Она није била разведена, а ја сам се раније развео од моје жене. На наш велики празник Цвети икону је са зида скинуо њен муж и бацио је у Дунав, казао је Дејан.
Како даље наводи, супруг његове пријатељице је претпоставио од кога је икона.
Како је појаснио, њих двојица су се и раније сретали, па је супруг претпоставио да се виђају. После је, у паници, чак помињао и неке тешке речи.
Дејан открива и како је икона која ју је разгневљени супруг бацио у Дунав, на крају поново доспела код њега. Оно што је посебно зачудило је да је икона без икаквих трагова оштећења и после толико дана проведених у води.
После петнаестак дана, на рођендан њихове ћерке, човек по имену Драган који ради на пристаништу бродова, испод Панчевачког моста приметио је икону да плута. Она се закачила испод бродова, за шодер. Драган је извукао и окренуо икону, и на полеђини је број телефона Јасмине, иконописца која је осликала Белог анђела. Позвао ју је око поноћи, прича Дејан.
Убрзо је и Јасмина позвала Дејана: "Шта ће икона у Дунаву, ко ју је бацио?", питала га је.
Дејан и открива још једно чудо:
После толиког времена проведеног у води, икона је попримила сву ону боју која се појавила на зиду у Милешеви где је осликан Бели анђео. Како гледате у икону Белог анђела у Милешеви, тако гледате у моју икону, то је нешто невероватно, напомиње он.
