Болничких инфекција ће бити док има болница
Болничке инфекције су велики проблем савремене медицине, како у богатим и развијеним земљама, тако и у земљама у развоју попут Србије. Најновије процене Светске здравствене организације указују да у богатијим здравственим системима од 100 хоспитализованих пацијената бар једну болничку инфекцију добије седморо пацијента, док у сиромашнијим здравственим системима тај број расте на 10 пацијената са најмање једном инфекцијом.
Начелница Одељења за превенцију и контролу болничких инфекција у Војномедицинској академији професорка др Весна Шуљагић каже да у Србији готово сви велики здравствени системи попут клиничких центара у Београду, Крагујевцу, Нишу, као и Војномедицинске академије, годинама уназад имају специјализоване службе у којима се спроводе организовани напори за превенцију и сузбијање болничких инфекција. ВМА је основала Одсек за превенцију и контролу болничких инфекција још 2006. године и од тада се спроводи континуирани надзор над њима, који организује др Шуљагић заједно са четири медицинске сестре.
"Свакодневно обилазимо све оперисане болеснике и пацијенте у јединицама интензивне неге, за које процењујемо да су у највећем ризику за настанак болничких инфекција, те заједно са лекарима и медицинским техничарима анализирамо стање пацијената. О томе свакодневно обавештавамо руководица службе лечења ВМА, који даље по командној, војној линији обавештава начелника ВМА о евентуалним проблемима. Уколико сви заједно уочимо да је појава болничких инфекција учесталија, тимским приступом решавамо проблем. Овакав приступ где се свакодневно и активно, на свим нивоима сагледава стање пацијената у вези са болничким инфекцијама је кључ за држање проблема под контролом. А проблема ће, на жалост, постојати, све док постоје болнице ", објашњава др Шуљагић и напомиње да је овакав концепт надзора успостављен по угледу на онај који се спроводи у болницама у САД још од седамдесетих година прошлог века.
У годишњим извештајима Одсека за превенцију и контролу болничких инфекција у ВМА покушавају да реално процене и прате њихову учесталост.
"Инфекције оперативног места су се јављале у последње три године у просеку у 3.5 одсто оперативних процедура које изведемо. Ту није крај, ми детаљније анализирамо и поједине оперативне процедуре, па посебно израчунавамо учесталост инфекција оперативног места за сваку оперативну процедуру. Анализирамо и поједине факторе ризика за настанак инфекције у вези са пацијентом, дијагностичким и терапијским процедурама, као и микроорганизмима за које наш Институт за микробиологију утврди да су узрочници инфекције", каже др Шуљагић.
Добијени резултати служе да резултате квалитета свог рада упореде са резултатима других болница у свету. Здравствени радници, а посебно хирурзи, добро знају да није исто радити операцију на крвним судовима, мозгу, костима, срцу, плућима, мокраћној бешици, танком или дебелом цреву, те се и стопе инфекција оперативног места разликују између различитих оперативних процедура.
"Када се раде уградње неке од протеза, било да су у питању кукови, колена, срчани залисци, учесталост инфекције оперативног места је од један до два одсто, док је код операција на мокраћној бешици учесталост око 20 процената, што је у складу са резулатима и болница у развијенијим деловима света", наводи др Шуљагић.
Начелница Одељења за превенцију и контролу болничких инфекција на ВМА објашњава да у овој установи посебну пажњу посвећују пацијентима који су оперисани и пацијентима у јединицама интензивне неге. Оперисане пацијенте прате до отпуста, али ако им се знакови инфекције појаве након отпуста, јављају се лекару који их је лечио током примарне хоспитализације и терапија се наставља до санирања компликације.
"Што се тиче јединица интензивне неге, у ВМА се спроводи активан надзор над пацијентима у хируршкој, интернистичкој, неуролошкој и јединици интензивне неге за отроване пацијенте у оквиру Националног центра за контролу тровања. Ту најчешће имамо проблем са болничким пнеумонијама удруженим са механичком вентилацијом и болничким инфекцијама крви удружених са употребом васкуларних катетера. Такође спроводимо континуирани надзор код хематолошких пацијената, код пацијената са хроничним болестима бубрега, код пацијената са малигним болестима плућа и код опечених пацијената", навела је др Шуљагић.
Пацијенти и долазе са инфекцијама
Др Весна Шуљагић наглашава да значајан број пацијената у ВМА бива примљен са инфекцијама, које су настале или у ванболничким условима или током лечења у другим здравственим установама у Србији и региону. То додатно повећава ризик за настанак нових инфекција у болничким условима, оцењује она.
Љ. Петровић