Бактерије могу да забораве на отпорност на лекове

Министарство здравља покренуло је Националну кампању за рационалну употребу антибиотика. Група стручњака из највећих болничких установа у Србији ангажована је на изради Водича добре клиничке праксе, а они су већ сада почели да контролишу употребу антибиотика у болницама.

Национална кампања за рационалну употребу антибиотика почела је ове године, а Министарство здравља формирало је радну групу која треба да изради водич правилне употребе антибиотика. Почетком марта одржан је први састанак ове групе, а једини представник Војводине у њој је инфектолог професор др Синиша Севић, начелник Одељења интензивне терапије Клинике за инфективне болести Клиничког центра Војводине.

- До сада нису постојале националне препоруке, изузев Водича за употребу антибиотика у примарној здравственој заштити. Сада Министаство здравља жели да ангажује људе који ће да направе национални водич за употребу антибиотика у болничким установама - каже др Севић и додаје да у свету постоје водичи антимикробне терапије, али се разликује осетљивост бактерија унутар различитих региона, па чак и у оквиру установа. - Стога је важно да се користе локални подаци и да се израде препоруке које антибиотике је најефикасније користити.

Професор Севић истиче како је јако важно да се постигне најбољи ефекат лечења, да се сачува ефикасност лекова, јер се претераном употребом развија резистенција, те да се направи избор антибиотика који ће бити ефикасни, економски исплативи и дати најмање нежељених дејстава.

- Када је реч о давању антибиотика у болницама, за одређене групе антибиотика неопходно је мишљење инфектолога, да би се лек прописао и дао пацијентима и таква пракса постоји већ неколико година у Клиничком центру Војводине - наводи Севић и објашњава да је мишљење инфектолога неопходно у случајевима када постоји индикација за давање резервних антибиотика, односно антибиотика широког спектра, које лекари не желе да употребе, како би се њихова ефикасност сачувала што дуже.

Оваквом праксом постиже се очување ефикасности антибиотске терапије, али и заштита неких антибиотика од претеране употребе.

- У свету и код нас имамо појаву бактерија које су резистентне на све познате антибиотике, то су панрезистентни сојеви бактерија. До недавно смо имали мултирезистентне сојеве који су били отпорни на више група, а сада имамо и панрезистентне - наводи др Севић.

Најзначајнији фактор развоја отпорности на антибиотике је селективни притисак  ових лекова на бактерије. Циљ је да бактерије не буду изложене свим антибиотицима, него да имамо оне које користимо чешће и оне који се користе за угрожене пацијенте.

- Тиме ћемо одложити резистенцију и дати времена да се развију нови лекови. Поред тога, повлачењем антибиотика на неко време, бактерија може да заборави на резистенцију и да лек поново буде ефикасан - рекао је др Севић.

У Клиничком центру Војводине инфектолози су конзилијарни лекари на свим клиникама, како би учествовали у одлуци о избору антибиотика у лечењу пацијената.      

Љубица Петровић