Bakterije mogu da zaborave na otpornost na lekove

Ministarstvo zdravlja pokrenulo je Nacionalnu kampanju za racionalnu upotrebu antibiotika. Grupa stručnjaka iz najvećih bolničkih ustanova u Srbiji angažovana je na izradi Vodiča dobre kliničke prakse, a oni su već sada počeli da kontrolišu upotrebu antibiotika u bolnicama.

Nacionalna kampanja za racionalnu upotrebu antibiotika počela je ove godine, a Ministarstvo zdravlja formiralo je radnu grupu koja treba da izradi vodič pravilne upotrebe antibiotika. Početkom marta održan je prvi sastanak ove grupe, a jedini predstavnik Vojvodine u njoj je infektolog profesor dr Siniša Sević, načelnik Odeljenja intenzivne terapije Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine.

- Do sada nisu postojale nacionalne preporuke, izuzev Vodiča za upotrebu antibiotika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Sada Ministastvo zdravlja želi da angažuje ljude koji će da naprave nacionalni vodič za upotrebu antibiotika u bolničkim ustanovama - kaže dr Sević i dodaje da u svetu postoje vodiči antimikrobne terapije, ali se razlikuje osetljivost bakterija unutar različitih regiona, pa čak i u okviru ustanova. - Stoga je važno da se koriste lokalni podaci i da se izrade preporuke koje antibiotike je najefikasnije koristiti.

Profesor Sević ističe kako je jako važno da se postigne najbolji efekat lečenja, da se sačuva efikasnost lekova, jer se preteranom upotrebom razvija rezistencija, te da se napravi izbor antibiotika koji će biti efikasni, ekonomski isplativi i dati najmanje neželjenih dejstava.

- Kada je reč o davanju antibiotika u bolnicama, za određene grupe antibiotika neophodno je mišljenje infektologa, da bi se lek propisao i dao pacijentima i takva praksa postoji već nekoliko godina u Kliničkom centru Vojvodine - navodi Sević i objašnjava da je mišljenje infektologa neophodno u slučajevima kada postoji indikacija za davanje rezervnih antibiotika, odnosno antibiotika širokog spektra, koje lekari ne žele da upotrebe, kako bi se njihova efikasnost sačuvala što duže.

Ovakvom praksom postiže se očuvanje efikasnosti antibiotske terapije, ali i zaštita nekih antibiotika od preterane upotrebe.

- U svetu i kod nas imamo pojavu bakterija koje su rezistentne na sve poznate antibiotike, to su panrezistentni sojevi bakterija. Do nedavno smo imali multirezistentne sojeve koji su bili otporni na više grupa, a sada imamo i panrezistentne - navodi dr Sević.

Najznačajniji faktor razvoja otpornosti na antibiotike je selektivni pritisak  ovih lekova na bakterije. Cilj je da bakterije ne budu izložene svim antibioticima, nego da imamo one koje koristimo češće i one koji se koriste za ugrožene pacijente.

- Time ćemo odložiti rezistenciju i dati vremena da se razviju novi lekovi. Pored toga, povlačenjem antibiotika na neko vreme, bakterija može da zaboravi na rezistenciju i da lek ponovo bude efikasan - rekao je dr Sević.

U Kliničkom centru Vojvodine infektolozi su konzilijarni lekari na svim klinikama, kako bi učestvovali u odluci o izboru antibiotika u lečenju pacijenata.      

Ljubica Petrović