Бадњи дан по Грегоријанском календару
БЕОГРАД: Римокатоличка црква, протестантске и англиканске цркве, као и православне цркве које су прихватиле ново рачунање времена, прослављају данас Бадњи дан и Бадње вече, уочи Божића, празника рођења Исуса Христа.
Београдски надбискуп Станислав Хочевар честитао је Божић верницима који га славе по Грегоријанском календару са поруком да човечанство мора да на прво место стави човека као личност, а не ствари, унутрашњу хармонију уместо спољашње допадљивости, благодат и милост уместо активизма, а дар уместо новца.
Хочевар је у Божићној посланици истакао да тај празник носи у себи "највећу и најслађу тежњу" за свестраним, позитивним, али одрживим развојем, највећу стваралачку чежњу и снагу за остварење, као и да буди у нама свест да без зрелости, односно светости, не можемо бити срећни.
Честитајући предстојеће божицне и новогодишње празнике, Хочевар је пожелео свима да напредују "аутентично и складно" и да их предстојећи дани обогате мудрошћу и милошћу, да подупрти духовним снагама, могу срећно да напредују.
Божић је тако велика светковина динамике Божје љубави и могућности целовитог људског напретка. Благдани Божића су неописиво делотворни лек за људску слабост и непоновљива превентива од могућности катастрофа људског рода, навео је Хочевар.
Поручио је да је Божић догађај који јединствено отвара врата развоја свеколиком напретку и перспективе "и људског и Божјег" цитирајући јеванђелисту Луку да је "Исус из Назарета напредовао не само узрастајући", што је, додао је, по себи саставни део створеног света.
Данас нажалост ни то није увек тако. У наше време, у време контрацептивних средстава и абортуса, сурогат мајчинства, дроге и еутаназије, чак ни природни раст и напредак нису људима више логична последица створеног, указује Хочевар.
Како каже, човечанство данас сматра да је слободно онда када насилно прекида живот, када онемогућава раст, напредовање и природни органски развој и није ништа необично када уместо ширења развоја имамо еколошке катастрофе, уместо здравља болести зависности, уместо духовне и моралне зрелости или светости пошаст корупције, себичности и урушавања хармоније породичног живота.
Стога, навео је Хочевар, тешко откривамо целовити сјај Божића као необоривог обрасца раста у мудрости који нас смешта у само средиште педагошких вештина.
Исусово зачеће и рођење догађају се у тишини, у природи, у сабраности, интимности, у породици, у сусретању, у отварању неба, у певању анђела, у доласку мудраца, у интензивној контемплацији Неба и Земља, стоји у посланици.
Хочевар је поручио да је Божић пре свега и изнад свега најневидљивија, али ипак најопипљивија стварност милости и означава живот у којем се најснажније могу искусити љубав, синовска изабраност, непоновљивост, јединственост и посебност.
Божићни дани приповедају о нашој изворности, посебности, незаменљивости, о нашој непоновљивости, о нашем позиву да помажемо и саветујемо друге. Тај дар неуништивог пријатељства према свакоме, у сваком од нас ствара посебан сјај, лепоту - славу, како каже Свето писмо. Лепота долази искључиво из унутрашњости и плод је завољености, истакао је београдски надбискуп.
Додаје да смо данас изгубили осећај за унутрашњу лепоту, хармонију и радост стварајући центре естетске хирургије, те да тако увећавамо разлике између сиромашних и богатих, "заливамо семе горке зависти и стварамо свет привида".
Узрастати у милости значи у себи откривати привлачност за све што је добро, поштено, лепо и обележено вечношћу, откривати снагу за све већу присност са тим узвишеним циљевима и смислом живота. Благодат омогућује обожење нас самих и целокупног свемира. Тако Бог већ сада постаје све више и више "све у свему", поручио је Хочевар.
