Апелациони суд разматра жалбе на пресуду за убиство Ћурувије
БЕОГРАД: Апелациони суд у Београду заказао је за 30. март почетак четвородневне седнице за разматрање жалби на првостепену пресуду којом су због учешћа у убиству власника и новинара "Дневног телеграфа" Славка Ђурувију 11. априла 1999. године на укупно 100 година затвора осуђена четворица тадашњих пирпадника Државне безбедности.
Седница Апелационог суда ће бити јавна, а планирано је да се одржи и 31. марта, као и 1. и 2. априла, рекла је Танјугу портпарол суда Мирјана Пиљић.
На њој ће судија известилац представити осуђујућу пресуду од 5. априла 2019. године, као жалбе тужилаштва и одбране, а окривљени и њихови адвокати ће имати могућност и да се усмено обрате суду и допуне своје жалбе.
Првостепеном пресудом тадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић осуђен је на 30 година затвора због подстрекавања на убиство Ћурувије, а као саизвршиоци који су припремали терен за убиство новинара, осуђени су тадашњи шеф београдског центра ДБ Милан Радоњић на 30 година затвора, а припадник резервног састава ДБ Мирослав Курак и оперативац ДБ-а Ратко Ромић на по 20 година затвора.
Према пресуди Ћурувију је убило NN лице, а ДБ-овци су за то припремили "терен".
Жалбе на ову пресуду су изјавили сви оптужени осим Курака који је у бесктву, сви браниоци оптужених, као и тужилаштво за организовани криминал.
Апелациони суд пресуду може да потврди, да је преиначи или да је укине и наложи понављање суђења.
Ромићу и Радоњићу у изречену казну, према пресуди, урачунава се време које су провели у притвору од јануара 2014. до јула 2017. године) и кућном притвору у којем се и даље налазе уз електронски надзор.
Марковић у затвору издржава казну од 40 година затвора због четвороструког убиства на Ибарској магистрали у октобру 1999. године, а како се у спрском правном систему казне не сабирају, он остаје осуђен на јединствену казну од 40 година затвора.
Курак је осуђен у одсуству јер се налази у бесктву и за њим је на снази црвена потерница Интерпола.
Првостепена пресуда која им је изречена, није донета једногласно, већ прегласавањем судија у трочланом већу односном 2:1.
Из те пресуде произлази да је власника и новинара "Дневног телеграфа" Славка Churuviju 11. априла 1999. године убило NN лице, а да су му осуђени припадници некадашње Државне безбедности помагали у припреми убиства.
Наиме, уместо Мирослава Курака који се у оптузници помиње као директни извршилац убиства, он у пресуди није поменут као такав, већ непознато лице (NN), чији идентитет није утврђен.
Ова пресуда оптуженима је изречена након тачно 20 година од убиства Ћурувије и то је прва пресуда за убиство једног новинара, док остала убиства, међу којима је Дада Вујасиновић и Милана Пантића, нису још ни расветљена.
Током суђења за убиство Ћурувије саслушано је више од 100 сведока и одржано је преко 90 главних претреса.
Насупрот пресуди, оптужница тврди да је Ћурувију 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а да му је саучесник био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.
Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".
Убијен је на Ускрс, 11. априла 1999. године, у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе "Дневног телеграфа", а са њим је тада била Бранка Прпа.
