ANKETA RAZOTKRILA ZDRAVSTVENO NEUKO STANOVNIŠTVO Bar 20% građana antibiotike uzima na svoju ruku i bez saveta lekara

Antimikrobna rezistencija (AMR) javlja se kada bakterije, virusi, gljive i paraziti više ne reaguju na antimikrobne lekove, objasnili su lekari na konferenciji za medije povodom obeležavanja Svetske nedelje svesnosti o antimikrobnim lekovima.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da kao rezultat otpornosti na lekove, antibiotici i drugi antimikrobni lekovi postaju neefikasni, a infekcije je teško ili nemoguće lečiti, povećavajući rizik od širenja bolesti, teške bolesti i smrti.

Rezultati istraživanja su pokazali da 18 odsto ispitanika ne primenjuje antibiotsku terapiju kako je propisao lekar i prestaje sa terapijom čim oseti poboljšanje, dok skoro dve trećine (63 odsto) ima u svojoj kućnoj apoteci antibiotik u rezervi.

Ovogodišnja kampanja realizuje se pod sloganom: "Na vreme promenite navike. Delujte sada!“, kojim se ističe hitna promena odnosa zajednice prema problemu antimikrobne rezistencije.

Svetska zdravstvena organizacija poziva na saradnju i zajednički pristup u obuzdavanju antimikrobne rezistencije - jačanje prevencije (higijena ruku i vakcinisanje protiv zaraznih bolesti), racionalno propisivanje antibiotika i racionalna potrošnja antibiotika u veterini.   

Prof. dr Goran Stevanović, rukovodilac Klinike za infektivne i tropske bolesti „Prof dr Kosta Todorović“, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu upozorio je da ako se nastavi porast antimikrobne rezistencije, čak i umereno teške infekcije bi mogle postati ozbiljne po život, a ozbiljne infekcije bi mogle postati gotovo nemoguće za lečenje.

„Ozbiljne bakterijske i gljivične infekcije često se previđaju ili se nedovoljno brzo dijagnostikuju. Efikasno zbrinjavanje ovih infekcija zavisi od ranog prepoznavanja i  egzaktne dijagnoze, ali brza identifikacija patogena i dalje predstavlja izazov i pored značajnog unapređenja mikrobiološke dijagnostike“, kaže dr Stevanović.

On navodi da korišćenje savremene, pre svega mikrobiološke dijagnostike može pomoći pacijentima da dobiju rani i odgovarajući tretman za infekcije izazvane rezistentnim patogenima, čime se spasavaju životi i smanjuju troškovi zdravstvene nege.

Integracija dijagnostičkih testova u programe za upravljanje antimikrobnom rezistencijom (AMR) može pomoći u smanjenju širenja AMR tako što pomaže zdravstvenim radnicima da odaberu pravi tretman za odgovarajućeg pacijenta u pravo vreme, kaže Stevanović. Naglašava da postoji potreba za većom upotrebom i dostupnošću postojećih testova, kao i za lakše dostupnim, brzim, pouzdanim dijagnostičkim sredstvima za bakterijske i gljivične infekcije, kao i većom dostupnošću novijih antimikrobnih lekova za pojedine kategorije pacijenata.

Dr Ivana Ćirković, klinički mikrobiolog sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog  fakulteta u Beogradu, naglasila je da je antimikrobna rezistencija jedan od vodećih pretnji ljudskom zdravlju u čitavom svetu, a da je neodgovarajuća upotreba antibiotika glavni pokretač nastanka rezistencije.

Svetska zdravstvena organizacija objavila je, navodi ona, globalnu strategiju i smernice za pomoć zemljama u uspostavljanju sistema za praćenje rezistencije na antibiotike i sprovođenje suštinskih radnji.

Kako je kazala, poslednja istraživanja pokazuju da se u članicama EU osam odsto svih antibiotika za humanu upotrebu koristi bez recepta.

"Prema anketi koju je sprovela Svetska zdravstvena organizacija u EU susednim zemljama evropskog regiona svaka treća osoba uzima antibiotike bez lekarskog recepta, bilo da ih kupuje u apotekama, upotrebljava neiskorišćene od prethodnih terapija ili ih nabavlja od prijatelja i članova porodice. Zbog toga promenimo navike, čuvajmo antibiotike za naredne generacije“, ističe dr Ćirković.

Zloupotreba antibiotika može rezultirati pojavom otpornosti bakterija na terapiju antibioticima i pre primene antibiotika uvek je neophodno potražiti savet lekara, podsetila je dr Snežana Jovanović, mikrobiolog i rukovodilac  Službe za medicinsku mikrobiologiju UKCS.

„Antibiotici leče bakterijske infekcije. Infekcije koje su uzrokovane virusima ili gljivama ne leče se antibioticima,  jer se tako uništavaju dobre bakterije, stvaraju rezistenciju i teže ih je lečiti“, kaže dr  Jovanović.

Ona je posebno ukazala na značaj vakcinacije kao  mere prevencije kod virusa i napomenula da je to bilo od izuzetnog značaja tokom pandemije kovida, jer je, kako zaključuje, vakcinacija spasila mnoge, posebno one koji su imali teške i hronične bolesti.

Svetska nedelja svesnosti o korišćenju antimikrobnih lekova biće obeležena i na beogradskom Trgu Republike kada će maskota u obliku Aspergilius gljive deliti građanima informativni materijal o važnosti racionalne upotrebe  antimikrobnih lekova.

Svetska nedelja svesnosti o antimikrobnim lekovima,  koja se obeležava od 18. do 24. novembra ove godine se realizuje pod sloganom „Na vreme promenite navike. Delujte sada!“