Амбасадор Швајцарске у Србији Филип Ге: У фокусу дуално образовање и „зелене технологије“
Швајцарска држава до сада је преко својих компанија које послују у Србији у нашу земљу уложила више од 800 милиона евра. Новом Швајцарском стратегијом сарадње са Србијом 2018-2021. године Влада Швајцарске предвиђа проширење рада у областима које се односе на управљање и јачање локалне самоуправе, економски развој и запошљавање, као и на обновљиву енергију и отпорне градове.
О томе колико у тим напорима доприноси више од 570 швајцарских компанија које послују у Србији и какав је њихов утицај на увођење нових технологија у нашу земљу, о програмима и плановима улагања у српско друштво и привреду, али и о дуалном образовању, разговарали смо с Његовом екселенцијом, амбасадором Швајцарске у Србији, Филипом Геом.
„Швајцарску билатералну сарадњу води Влада Швајцарске, али приватни инвеститори потпуно су друга ствар и Влада Швајцарске не меша се у њихове послове“, рекао је наш саговорник.
„Једини начин на који се приватне швајцарске компаније укључују у пројекте швајцарске сарадње јесте ако победе на јавном тендеру, на којем учествују и компаније из других земаља, између осталих и из Србије. То је једини начин на који приватни швајцарски сектор може бити диретно укључен у државни посао. Наравно да постоји синергија између приватних компанија Швајцарске и државне сарадње, и то у три области: у дуалном систему образовања, где је швајцарским компанијама заиста потребна радна снага, образована и добро обучена, чије образовање и специфичне радне способности и вештине обезбеђује држава кроз образовање. Друга важна област у којој приватни сектор сарађује са државом јесте област иновација. Швајцарска је помогла стварање Научно-технолошког парка у Београду. У њему ради велики број швајцарских стартап компанија. Трећа важна област у којој остварујемо сарадњу су „зелене технологије“ у којима је Швајцарска земља-предводница.“
Како је истакао господин Ге, постоје партнерства у развоју и примени “зелене технологије” у којима швајцарске компаније сарађују с јавним сектором на развоју ове врсте технологије. Такође, доста српских компанија у некој је врсти партнерства са швајцарским компанијама баш у области “зелених технологија”, и те везе све више јачају.
Добри билатерални односи резултат су и вођења рачуна Швајцарске о великој српској дијаспори. Процењује се да у Швајцарској живи близу 200.000 грађана Србије. На питање какви су односи Србије и Швајцарске и може ли утицај дијаспоре на развој српске привреде, али и друштва у целини, да буде и већи, господин Ге је одговорио да Влада Швајцарске у дијаспору, али и у другу и трећу генерацију исељеника, полаже велике наде.
„Српска дијаспора у Швајцарској је нека врста моста између Швајцарске и Србије, између швајцарске и српске културе, њихових друштвених вредности. Српска дијаспора је веома важна у нашим билатералним односима јер помаже нашем бољем разумевању, и то је њена кључна улога“, каже наш саговорник.
„Када се говори о нашим односима, дијаспора може да допринесе унапређењу наших односа на врло прагматичан начин: пре свега, значајно финансијски доприноси убацивањем новца у српске економске токове. Прилив новца из Швајцарске је други по јачини после Немачке, и износи око 400 милиона евра годишње. С друге стране, имамо швајцарске предузетнике, чији су се родитељи одселили из Србије пре тридесет, четрдесет година. Они су одрасли и школовани у Швајцарској, али желе да се врате у Србију, да у њу улажу. Они са собом доносе пословно и технолошко знање, као и капитал. Наравно, имају породице у Швајцарској, али стварају и граде компаније у Србији, најчешће мала и средња предузећа, мада имамо и пример велике компаније, са 300-400 запослених. То је, дакле, још једна вредност дијаспоре, да доноси не само капитал, него и знање и способност и, да оснивањем фирми помаже развоју српске економије. Наравно, не треба заборавити ни пензионере који су у Швајцарској радили 30-40 година. Веома су интегрисани у локалну заједницу, активни и посвећени њеном развоју. Брину о добробити грађана, нарочито младих.“
„Такав пример је село Липовица“, каже амбасадор који је недавно посетио повратнике из Швајцарске, Мирјану и Јована Станковића, који су се доселили у ово село и потпуно га препородили.
„Они воде рачуна о зградама, улажу у сеоски фудбалски клуб, село има свој сајт. Прави су пример пензионера који се враћају у Србију, и даље веома активни и спремни да у наредних десет-петнаест година раде заједно с комшијама на унапређењу живота на селу.“
Србија се више година припрема да уђе у Европску унију и улога Швајцарске на том путу може да буде од великог значаја, истиче наш саговорник.
„Швајцарска није чланица Европске уније, тако да није прикладно да коментаришем услове који се морају испоштовати како би Србија ушла у Европску унију. Могу да се осврнем на изјаву европског комесара за проширење Јоханеса Хана, да Европска унија жели да извезе стабилност, а не да увезе нестабилност. Дакле, нормализација односа с Приштином кључни је задатак за пријем Србије у Европску унију. Други кључни елемент који је неопходно остварити јесте унапређење владавине права, што ће пре свега користити грађанима Србије јер би се тиме унапредио рад јавних служби. Јачање правног система значи хватање корака с остатком Европе јер привлачење економских инвестиција много је јаче када земља нуди стабилан правни систем. На који начин Швајцарска може да помогне Србији на овом путу пуном изазова? Ми смо један од четири највећа билатерална донатора и радимо као партнери са српском владом, као и с локалном самоуправом. Наша сарадња у потпуности је посвећена помоћи Србији на путу ка интеграцији у Европску унију, кроз наше пројекте, без обзира на то да ли су у области јавног управљања, или економског развоја, енергетске ефикасности или обновљивих извора енергије.“
Швајцарска је међу земљама с којима Србија има добру спољнотрговинску сарадњу. Ипак, постоје сектори и привредне гране за које су Швајцарци више заинтересовани јер су проценили да имају потенцијал за развој.
„У последњих пет година директне инвестиције Швајцарске у четири главна сектора јесу, пре свега, услуге бизнис подршке у смислу аутсорсовања софтвера и одржавања неке компаније, али и ХР и област mеnaymеnta: једна швајцарска компанија аутсорсовала је комплетан ХР mеnaymеnt за цео свет у Србију, и то је важан вид привредне помоћи и подршке“, рекао је Филип Ге.
У наредне четири године помоћ од 95 милиона евра
„Швајцарска је фактор стабилности, али сигурност ове стабилности зависи од околних земаља, у које убрајамо и Србију“, рекао је амбасадор Филип Ге на пријему поводом обележавања 727 година швајцарске државности.
„Европа не би била Европа без Србије. Швајцарска и Србија су суседи и у нашем је интересу да помогнемо Србији да се избори с изазовима које мора да реши како би цео регион постао место одрживог мира и трајног просперитета. Зато је Влада Швајцарске направила Стратегију сарадње са Србијом 2018-2021, којом је опредељено да се у износу од 95 милиона евра подржи Србија у три велике области - управљање, економски развој и запошљавање, обновљива енергија и отпорни градови.“
„Такође, сектор малопродаје и велепродаје заинтересован је за српско тржиште. Швајцарске компаније желе да извозе и развијају мрежу у Србији, како би дистрибуирале своје производе. Трећи важан сектор је ИТ, где је најважнија ставка аутсорсовање софтвера. То више нису само кол центри, у којима запослени одговарају на корисничке позиве и решавају текуће проблеме клијената. То су сада компаније које, као Намикс, на пример, овде развијају апликације за клијенте и кориснике на Андроиду и иОС-у или на специјалним платформама. Ови послови нису намењени само за посебне клијенте, већ и за општу популацију. Четврти сектор је инжењерство и грађевина, у који у последње време све више инвестирају швајцарске компаније.“
Србија је последњих година доста улагала у потенцијале у области образовања, нарочито високог. Наши стручњаци учествују у бројним међународним пројектима, а универзитети су све видљивији на међународним мапама. Поставља се питање може ли нам Швајцарска и у томе помоћи и има ли неке дубље научне сарадње између две државе.
„Ово питање веома је занимљиво јер имамо одређени приступ научној и развојној сарадњи“, истиче швајцарски амбасадор.
„Став Швајцарске владе је да не утиче на ову међународну сарадњу и овај посао препуштен је универзитетима, Политенхничком институту, као и развојним центрима и институтима широм Швајцарске. Швајцарска влада не може да наложи универзитету сарадњу са српским универзитетима у области биотехнологије, на пример. Главни инструмент за српске истраживаче је оквирни истраживачки програм Европске уније “Хоризонт 2020”. Тренутно имамо између 200 и 300 пројеката у којима учествују српски научници и истраживачи, сарађујући са швајцарским научницима, а све у оквиру програма Европске уније. То је веома важан оквир и прилика за српске, швајцарске и научнике других европских држава, да заједно раде на пројектима од виталног значаја за глобални развој.“
Кад је у питању програм мобилности научног кадра и студената “Еразмус плус”, Србија је, уз Швајцарску део тог програма и научници обе стране имају прилику да сарађују на обострану корист.
„Србија је, осим тога, на корак од тога да постане чланица највећег центра за нуклеарна истраживања у свету - ЦЕРН. Чувени српски физичар др Петар Ayić ради за ЦЕРН и он је директно заслужан за то што све више научника и сарадника ради за ЦЕРН и што ће Србија ускоро постати његов пуноправни члан“, поручује амбасадор Филип Ге.
Швајцарска је земља која значајно подржава напоре Владе Србије да развије систем дуалног образовања, а овај вид стварања стручњака веома је важан за Швајцарску, која нам, помагањем у увођењу дуалног система, преноси сопствена искуства кад је у питању усмерено образовање и сарадња с привредом.
„То је начин да се развије компететивност српске економије, обезбеђујући српским и страним компанијама стручњаке с потребним вештинама које се очекују од запослених. Швајцарска је, поред Немачке и Аустрије, међу водећим земљама које примењују систем дуалног образовања“, поручио је наш саговорник.
„То је један од разлога зашто је наша економија тако компетитивна на светском тржишту, и основни разлог за стопу незапослености међу младима која је међу најнижим у Европи, ако није и најнижа. Млади веома рано добијају неопходне вештине које даље користе у развоју економије, на обострану корист. Треба напоменути да се овде не ради само о ниско плаћеним пословима, као што се обично мисли у Србији. У систему дуалног обазовања су и књиговође, финансијски експерти, медицински радници који су почели у дуалном систему образовања, а онда отишли на универзитет. У том систему важно је изградити мостове између средњег и високог образовања. Тако са двадесет година, после четворогодишњег дуалног образовања, они који желе да наставе образовање, то могу и да учине, пребацујући се на други образовни програм без проблема“, рекао је наш саговорник.
Ивана Вујанов