Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Ge: U fokusu dualno obrazovanje i „zelene tehnologije“

05.08.2018. 10:42 10:47
Piše:
Foto: Ambasador Švajcarske Filip Ge, foto: Dnevnik (R. Hadžić)

Švajcarska država do sada je preko svojih kompanija koje posluju u Srbiji u našu zemlju uložila više od 800 miliona evra. Novom Švajcarskom strategijom saradnje sa Srbijom 2018-2021. godine Vlada Švajcarske predviđa proširenje rada u oblastima koje se odnose na upravljanje i jačanje lokalne samouprave, ekonomski razvoj i zapošljavanje, kao i na obnovljivu energiju i otporne gradove.

O tome koliko u tim naporima doprinosi više od 570 švajcarskih kompanija koje posluju u Srbiji i kakav je njihov uticaj na uvođenje novih tehnologija u našu zemlju, o programima i planovima ulaganja u srpsko društvo i privredu, ali i o dualnom obrazovanju, razgovarali smo s Njegovom ekselencijom, ambasadorom Švajcarske u Srbiji, Filipom Geom.

„Švajcarsku bilateralnu saradnju vodi Vlada Švajcarske, ali privatni investitori potpuno su druga stvar i Vlada Švajcarske ne meša se u njihove poslove“, rekao je naš sagovornik.

„Jedini način na koji se privatne švajcarske kompanije uključuju u projekte švajcarske saradnje jeste ako pobede na javnom tenderu, na kojem učestvuju i kompanije iz drugih zemalja, između ostalih i iz Srbije. To je jedini način na koji privatni švajcarski sektor može biti diretno uključen u državni posao. Naravno da postoji sinergija između privatnih kompanija Švajcarske i državne saradnje, i to u tri oblasti: u dualnom sistemu obrazovanja, gde je švajcarskim kompanijama zaista potrebna radna snaga, obrazovana i dobro obučena, čije obrazovanje i specifične radne sposobnosti i veštine obezbeđuje država kroz obrazovanje. Druga važna oblast u kojoj privatni sektor sarađuje sa državom jeste oblast inovacija. Švajcarska je pomogla stvaranje Naučno-tehnološkog parka u Beogradu. U njemu radi veliki broj švajcarskih startap kompanija. Treća važna oblast u kojoj ostvarujemo saradnju su „zelene tehnologije“ u kojima je Švajcarska zemlja-predvodnica.“

Kako je istakao gospodin Ge, postoje partnerstva u razvoju i primeni “zelene tehnologije” u kojima švajcarske kompanije sarađuju s javnim sektorom na razvoju ove vrste tehnologije. Takođe, dosta srpskih kompanija u nekoj je vrsti partnerstva sa švajcarskim kompanijama baš u oblasti “zelenih tehnologija”, i te veze sve više jačaju.

Dobri bilateralni odnosi rezultat su i vođenja računa Švajcarske o velikoj srpskoj dijaspori. Procenjuje se da u Švajcarskoj živi blizu 200.000 građana Srbije. Na pitanje kakvi su odnosi Srbije i Švajcarske i može li uticaj dijaspore na razvoj srpske privrede, ali i društva u celini, da bude i veći, gospodin Ge je odgovorio da Vlada Švajcarske u dijasporu, ali i u drugu i treću generaciju iseljenika, polaže velike nade.

„Srpska dijaspora u Švajcarskoj je neka vrsta mosta između Švajcarske i Srbije, između švajcarske i srpske kulture, njihovih društvenih vrednosti. Srpska dijaspora je veoma važna u našim bilateralnim odnosima jer pomaže našem boljem razumevanju, i to je njena ključna uloga“, kaže naš sagovornik.

„Kada se govori o našim odnosima, dijaspora može da doprinese unapređenju naših odnosa na vrlo pragmatičan način: pre svega, značajno finansijski doprinosi ubacivanjem novca u srpske ekonomske tokove. Priliv novca iz Švajcarske je drugi po jačini posle Nemačke, i iznosi oko 400 miliona evra godišnje. S druge strane, imamo švajcarske preduzetnike, čiji su se roditelji odselili iz Srbije pre trideset, četrdeset godina. Oni su odrasli i školovani u Švajcarskoj, ali žele da se vrate u Srbiju, da u nju ulažu. Oni sa sobom donose poslovno i tehnološko znanje, kao i kapital. Naravno, imaju porodice u Švajcarskoj, ali stvaraju i grade kompanije u Srbiji, najčešće mala i srednja preduzeća, mada imamo i primer velike kompanije, sa 300-400 zaposlenih. To je, dakle, još jedna vrednost dijaspore, da donosi ne samo kapital, nego i znanje i sposobnost i, da osnivanjem firmi pomaže razvoju srpske ekonomije. Naravno, ne treba zaboraviti ni penzionere koji su u Švajcarskoj radili 30-40 godina. Veoma su integrisani u lokalnu zajednicu, aktivni i posvećeni njenom razvoju. Brinu o dobrobiti građana, naročito mladih.“

„Takav primer je selo Lipovica“, kaže ambasador koji je nedavno posetio povratnike iz Švajcarske, Mirjanu i Jovana Stankovića, koji su se doselili u ovo selo i potpuno ga preporodili.

„Oni vode računa o zgradama, ulažu u seoski fudbalski klub, selo ima svoj sajt. Pravi su primer penzionera koji se vraćaju u Srbiju, i dalje veoma aktivni i spremni da u narednih deset-petnaest godina rade zajedno s komšijama na unapređenju života na selu.“

Srbija se više godina priprema da uđe u Evropsku uniju i uloga Švajcarske na tom putu može da bude od velikog značaja, ističe naš sagovornik.

„Švajcarska nije članica Evropske unije, tako da nije prikladno da komentarišem uslove koji se moraju ispoštovati kako bi Srbija ušla u Evropsku uniju. Mogu da se osvrnem na izjavu evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana, da Evropska unija želi da izveze stabilnost, a ne da uveze nestabilnost. Dakle, normalizacija odnosa s Prištinom ključni je zadatak za prijem Srbije u Evropsku uniju. Drugi ključni element koji je neophodno ostvariti jeste unapređenje vladavine prava, što će pre svega koristiti građanima Srbije jer bi se time unapredio rad javnih službi. Jačanje pravnog sistema znači hvatanje koraka s ostatkom Evrope jer privlačenje ekonomskih investicija mnogo je jače kada zemlja nudi stabilan pravni sistem. Na koji način Švajcarska može da pomogne Srbiji na ovom putu punom izazova? Mi smo jedan od četiri najveća bilateralna donatora i radimo kao partneri sa srpskom vladom, kao i s lokalnom samoupravom. Naša saradnja u potpunosti je posvećena pomoći Srbiji na putu ka integraciji u Evropsku uniju, kroz naše projekte, bez obzira na to da li su u oblasti javnog upravljanja, ili ekonomskog razvoja, energetske efikasnosti ili obnovljivih izvora energije.“

Švajcarska je među zemljama s kojima Srbija ima dobru spoljnotrgovinsku saradnju. Ipak, postoje sektori i privredne grane za koje su Švajcarci više zainteresovani jer su procenili da imaju potencijal za razvoj.

„U poslednjih pet godina direktne investicije Švajcarske u četiri glavna sektora jesu, pre svega, usluge biznis podrške u smislu autsorsovanja softvera i održavanja neke kompanije, ali i HR i oblast menaymenta: jedna švajcarska kompanija autsorsovala je kompletan HR menayment za ceo svet u Srbiju, i to je važan vid privredne pomoći i podrške“, rekao je Filip Ge.


U naredne četiri godine pomoć od 95 miliona evra

„Švajcarska je faktor stabilnosti, ali sigurnost ove stabilnosti zavisi od okolnih zemalja, u koje ubrajamo i Srbiju“, rekao je ambasador Filip Ge na prijemu povodom obeležavanja 727 godina švajcarske državnosti.

„Evropa ne bi bila Evropa bez Srbije. Švajcarska i Srbija su susedi i u našem je interesu da pomognemo Srbiji da se izbori s izazovima koje mora da reši kako bi ceo region postao mesto održivog mira i trajnog prosperiteta. Zato je Vlada Švajcarske napravila Strategiju saradnje sa Srbijom 2018-2021, kojom je opredeljeno da se u iznosu od 95 miliona evra podrži Srbija u tri velike oblasti - upravljanje, ekonomski razvoj i zapošljavanje, obnovljiva energija i otporni gradovi.“


„Takođe, sektor maloprodaje i veleprodaje zainteresovan je za srpsko tržište. Švajcarske kompanije žele da izvoze i razvijaju mrežu u Srbiji, kako bi distribuirale svoje proizvode. Treći važan sektor je IT, gde je najvažnija stavka autsorsovanje softvera. To više nisu samo kol centri, u kojima zaposleni odgovaraju na korisničke pozive i rešavaju tekuće probleme klijenata. To su sada kompanije koje, kao Namiks, na primer, ovde razvijaju aplikacije za klijente i korisnike na Androidu i iOS-u ili na specijalnim platformama. Ovi poslovi nisu namenjeni samo za posebne klijente, već i za opštu populaciju. Četvrti sektor je inženjerstvo i građevina, u koji u poslednje vreme sve više investiraju švajcarske kompanije.“

Srbija je poslednjih godina dosta ulagala u potencijale u oblasti obrazovanja, naročito visokog. Naši stručnjaci učestvuju u brojnim međunarodnim projektima, a univerziteti su sve vidljiviji na međunarodnim mapama. Postavlja se pitanje može li nam Švajcarska i u tome pomoći i ima li neke dublje naučne saradnje između dve države.

„Ovo pitanje veoma je zanimljivo jer imamo određeni pristup naučnoj i razvojnoj saradnji“, ističe švajcarski ambasador.

„Stav Švajcarske vlade je da ne utiče na ovu međunarodnu saradnju i ovaj posao prepušten je univerzitetima, Politenhničkom institutu, kao i razvojnim centrima i institutima širom Švajcarske. Švajcarska vlada ne može da naloži univerzitetu saradnju sa srpskim univerzitetima u oblasti biotehnologije, na primer. Glavni instrument za srpske istraživače je okvirni istraživački program Evropske unije “Horizont 2020”. Trenutno imamo između 200 i 300 projekata u kojima učestvuju srpski naučnici i istraživači, sarađujući sa švajcarskim naučnicima, a sve u okviru programa Evropske unije. To je veoma važan okvir i prilika za srpske, švajcarske i naučnike drugih evropskih država, da zajedno rade na projektima od vitalnog značaja za globalni razvoj.“

Kad je u pitanju program mobilnosti naučnog kadra i studenata “Erazmus plus”, Srbija je, uz Švajcarsku deo tog programa i naučnici obe strane imaju priliku da sarađuju na obostranu korist.

„Srbija je, osim toga, na korak od toga da postane članica najvećeg centra za nuklearna istraživanja u svetu - CERN. Čuveni srpski fizičar dr Petar Ayić radi za CERN i on je direktno zaslužan za to što sve više naučnika i saradnika radi za CERN i što će Srbija uskoro postati njegov punopravni član“, poručuje ambasador Filip Ge.

Švajcarska je zemlja koja značajno podržava napore Vlade Srbije da razvije sistem dualnog obrazovanja, a ovaj vid stvaranja stručnjaka veoma je važan za Švajcarsku, koja nam, pomaganjem u uvođenju dualnog sistema, prenosi sopstvena iskustva kad je u pitanju usmereno obrazovanje i saradnja s privredom.

„To je način da se razvije kompetetivnost srpske ekonomije, obezbeđujući srpskim i stranim kompanijama stručnjake s potrebnim veštinama koje se očekuju od zaposlenih. Švajcarska je, pored Nemačke i Austrije, među vodećim zemljama koje primenjuju sistem dualnog obrazovanja“, poručio je naš sagovornik.

„To je jedan od razloga zašto je naša ekonomija tako kompetitivna na svetskom tržištu, i osnovni razlog za stopu nezaposlenosti među mladima koja je među najnižim u Evropi, ako nije i najniža. Mladi veoma rano dobijaju neophodne veštine koje dalje koriste u razvoju ekonomije, na obostranu korist. Treba napomenuti da se ovde ne radi samo o nisko plaćenim poslovima, kao što se obično misli u Srbiji. U sistemu dualnog obazovanja su i knjigovođe, finansijski eksperti, medicinski radnici koji su počeli u dualnom sistemu obrazovanja, a onda otišli na univerzitet. U tom sistemu važno je izgraditi mostove između srednjeg i visokog obrazovanja. Tako sa dvadeset godina, posle četvorogodišnjeg dualnog obrazovanja, oni koji žele da nastave obrazovanje, to mogu i da učine, prebacujući se na drugi obrazovni program bez problema“, rekao je naš sagovornik.

Ivana Vujanov

Piše:
Pošaljite komentar