АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ Посмртни остаци кнеза Алексе УСКОРО СЕ ВРАЋАЈУ СРБИЈИ
Посмртни остаци Вождовог сина, кнеза Алексе, требало би да стигну у Србију крајем ове или почетком наредне године.
Да се још један Карађорђевић врати својој земљи након превише година! Не само година већ деценија, па и векова - каже у интервјуу за Курир принц Александар Карађорђевић поводом иницијативе Курира за пренос у Србију посмртних остатака другорођеног Карађорђевог сина Алексе (првенац Сима умро је по рођењу), који је преминуо у Кишињеву 1830, где и почива.
Кнез Алекса Карађорђевић сахрањен је на Јерменском гробљу у румунском граду Кишињево.
Од чега тачно зависи време преноса посмртних остатка, питање је.
- По прописима Молдавије, ексхумација може се обавити само од новембра до марта, кад је хладно време, и то ћемо поштовати. Чим будемо имали и тачан датум, обавестићемо јавност – каже Александар Карађорђевић, додајући да је планирано да кнез почива у порти старе Цркве рођења Пресвете Богородице у Карађорђевом граду у Тополи.
- Како је у питању задужбина врховног вожда Карађорђа, оца покојног Алексе, сматрамо да је то најприкладније место за вечни починак старијег Карађорђевог сина. Ту је и сам кнез живео и стасавао, школовао се, ту је и Вожд почивао до 1930. Јака је симболика због које је ово место одабрано. По неким изворима, Алекса је са својим оцем и лично присуствовао освећењу ове цркве – каже принц Александар, истичући да Опленац из више разлога, није долазио у обзир.
- Како је Опленац место на коме се по жељи ктитора, краља Петра Првог, сахрањују његови потомци, што морамо поштовати, Карађорђев град је природан избор. У срцу Тополе с Опленцем заједно чини једну целину, која је јако битна одредница наше историје и традиције.
Хоће ли бити државне сахране
- Та одлука је у домену надлежних институција Србије. Кнез Алекса није био на челу државе, тако да породица свакако неће инсистирати на церемонији каква је била у мају 2013, али у разговорима са представницима надлежних државних институција виде се спремност и воља да се ова свечана церемонија приреди на најприкладнији могући начин, како и заслужује син оснивача модерне Србије. Најважније је да се окупимо у молитви и достојно дочекамо и сахранимо Алексу Карађорђевића у његовом завичају. Сигурно ће нам се у том чину прикључити и представници државних институција јер су нам управо оне и пружиле драгоцену и кључну подршку и помоћ – каже Карађорђевић.
- Велику захвалност дугујемо Министарству спољних послова, коме сам почетком 2024, као старешина Краљевског дома, упутио молбу и дао сагласност да преко наше амбасаде у Букурешту, надлежне и за Молдавију, покрене неопходне процедуре за ексхумацију и пренос посмртних остатака – каже принц Александар Карађорђевић. - Такође, prеthodnom министру Ивици Дачићу, са којим смо започели процедуру, а и садашњем Марку Ђурићу, који је свесрдно наставио да подржава иницијативу. Потом Министарству културе, које је пружило подршку у оквиру његове надлежности, Амбасади Србије у Букурешту, која је завршила све неопходне процедуре, као и свим другима који су помогли. Ова иницијатива је веома добар показатељ како различити актери могу заједно да раде на постизању заједничког циља. А тај циљ је, пре свега, допринос нашој националној историји и култури сећања.
Дозволе стигле, чека се пренос
- Планирано је да се споменик заједно са посмртним остацима кнеза превезе у Србију, да настави да чува вечно сећање на њега. Сви добро знамо како у традицији нашег народа поштовање преминулих представља важан део нашег идентитета, где посебну пошту заслужују и споменици, као чувари места вечног покоја. Како је овај спомен настао одмах након Алексиног прераног краја живота, и он представља део сећања на њега. Захваљујући нашој амбасади у Букурешту, сви неопходни кораци у вези с дозволама су завршени, сада очекујемо да стручњаци из нашег Завода за заштиту споменика културе предложе најадекватнији начин транспорта и направе план.
Шта за Србију значи повратак Карађорђевог старијег сина у Србију?
- Наша историја јесте била веома бурна, те су нам поред многобројних славних примера херојстава и државоторних традиција, којима се с разлогом и данас поносимо, нажалост, остали и поједини случајеви неправди. Без потребе да прекрајамо историју, на нама потомцима је задатак да те неправде исправимо и оставимо темељ будућим генерацијама, да се слични догађаји никад не понове. За мене лично, ово је коначно затварање једне трагичне епизоде наше историје, зацељивање старих рана из прошлости... Сведоци смо да се и даље дешава да се потомци свађају и деле због нерешених ствари из давних времена, које се тичу предака. Зато је потребно да се одавно започета гложења коначно окончају и да се сви актери наше прошлости оставе да почивају мирно на страницама историје и у сећању нашег народа, где им је и место.
