ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ Posmrtni ostaci kneza Alekse USKORO SE VRAĆAJU SRBIJI
Posmrtni ostaci Voždovog sina, kneza Alekse, trebalo bi da stignu u Srbiju krajem ove ili početkom naredne godine.
Da se još jedan Karađorđević vrati svojoj zemlji nakon previše godina! Ne samo godina već decenija, pa i vekova - kaže u intervjuu za Kurir princ Aleksandar Karađorđević povodom inicijative Kurira za prenos u Srbiju posmrtnih ostataka drugorođenog Karađorđevog sina Alekse (prvenac Sima umro je po rođenju), koji je preminuo u Kišinjevu 1830, gde i počiva.
Knez Aleksa Karađorđević sahranjen je na Jermenskom groblju u rumunskom gradu Kišinjevo.
Od čega tačno zavisi vreme prenosa posmrtnih ostatka, pitanje je.
- Po propisima Moldavije, ekshumacija može se obaviti samo od novembra do marta, kad je hladno vreme, i to ćemo poštovati. Čim budemo imali i tačan datum, obavestićemo javnost – kaže Aleksandar Karađorđević, dodajući da je planirano da knez počiva u porti stare Crkve rođenja Presvete Bogorodice u Karađorđevom gradu u Topoli.
- Kako je u pitanju zadužbina vrhovnog vožda Karađorđa, oca pokojnog Alekse, smatramo da je to najprikladnije mesto za večni počinak starijeg Karađorđevog sina. Tu je i sam knez živeo i stasavao, školovao se, tu je i Vožd počivao do 1930. Jaka je simbolika zbog koje je ovo mesto odabrano. Po nekim izvorima, Aleksa je sa svojim ocem i lično prisustvovao osvećenju ove crkve – kaže princ Aleksandar, ističući da Oplenac iz više razloga, nije dolazio u obzir.
- Kako je Oplenac mesto na kome se po želji ktitora, kralja Petra Prvog, sahranjuju njegovi potomci, što moramo poštovati, Karađorđev grad je prirodan izbor. U srcu Topole s Oplencem zajedno čini jednu celinu, koja je jako bitna odrednica naše istorije i tradicije.
Hoće li biti državne sahrane
- Ta odluka je u domenu nadležnih institucija Srbije. Knez Aleksa nije bio na čelu države, tako da porodica svakako neće insistirati na ceremoniji kakva je bila u maju 2013, ali u razgovorima sa predstavnicima nadležnih državnih institucija vide se spremnost i volja da se ova svečana ceremonija priredi na najprikladniji mogući način, kako i zaslužuje sin osnivača moderne Srbije. Najvažnije je da se okupimo u molitvi i dostojno dočekamo i sahranimo Aleksu Karađorđevića u njegovom zavičaju. Sigurno će nam se u tom činu priključiti i predstavnici državnih institucija jer su nam upravo one i pružile dragocenu i ključnu podršku i pomoć – kaže Karađorđević.
- Veliku zahvalnost dugujemo Ministarstvu spoljnih poslova, kome sam početkom 2024, kao starešina Kraljevskog doma, uputio molbu i dao saglasnost da preko naše ambasade u Bukureštu, nadležne i za Moldaviju, pokrene neophodne procedure za ekshumaciju i prenos posmrtnih ostataka – kaže princ Aleksandar Karađorđević. - Takođe, prethodnom ministru Ivici Dačiću, sa kojim smo započeli proceduru, a i sadašnjem Marku Đuriću, koji je svesrdno nastavio da podržava inicijativu. Potom Ministarstvu kulture, koje je pružilo podršku u okviru njegove nadležnosti, Ambasadi Srbije u Bukureštu, koja je završila sve neophodne procedure, kao i svim drugima koji su pomogli. Ova inicijativa je veoma dobar pokazatelj kako različiti akteri mogu zajedno da rade na postizanju zajedničkog cilja. A taj cilj je, pre svega, doprinos našoj nacionalnoj istoriji i kulturi sećanja.
Dozvole stigle, čeka se prenos
- Planirano je da se spomenik zajedno sa posmrtnim ostacima kneza preveze u Srbiju, da nastavi da čuva večno sećanje na njega. Svi dobro znamo kako u tradiciji našeg naroda poštovanje preminulih predstavlja važan deo našeg identiteta, gde posebnu poštu zaslužuju i spomenici, kao čuvari mesta večnog pokoja. Kako je ovaj spomen nastao odmah nakon Aleksinog preranog kraja života, i on predstavlja deo sećanja na njega. Zahvaljujući našoj ambasadi u Bukureštu, svi neophodni koraci u vezi s dozvolama su završeni, sada očekujemo da stručnjaci iz našeg Zavoda za zaštitu spomenika kulture predlože najadekvatniji način transporta i naprave plan.
Šta za Srbiju znači povratak Karađorđevog starijeg sina u Srbiju?
- Naša istorija jeste bila veoma burna, te su nam pored mnogobrojnih slavnih primera herojstava i državotornih tradicija, kojima se s razlogom i danas ponosimo, nažalost, ostali i pojedini slučajevi nepravdi. Bez potrebe da prekrajamo istoriju, na nama potomcima je zadatak da te nepravde ispravimo i ostavimo temelj budućim generacijama, da se slični događaji nikad ne ponove. Za mene lično, ovo je konačno zatvaranje jedne tragične epizode naše istorije, zaceljivanje starih rana iz prošlosti... Svedoci smo da se i dalje dešava da se potomci svađaju i dele zbog nerešenih stvari iz davnih vremena, koje se tiču predaka. Zato je potrebno da se odavno započeta gloženja konačno okončaju i da se svi akteri naše prošlosti ostave da počivaju mirno na stranicama istorije i u sećanju našeg naroda, gde im je i mesto.
