Акредитована нова метода за биолошки преглед воде

- Основни циљ хидробиолошких испитивања у Институту јесте праћење биолошких агенаса који не подлежу под санитарну микробиолошку анализу, а који могу да престављају ризик по јавно здравље. То се примарно односи на њихово присуство у води за пиће и површинским водама које се користе као изворишта за водоснабдевање, али и у води за рекреацију и другим водама које се користе за људску употребу - наводе у “Батуту”.

Како објашњавају, осим значаја идентификације организама који могу да буду штетни по здравље и животну средину, акватични организми представљају добре индикаторе квалитета површинских вода. На основу састава њихових заједница, односно заједнице фитопланктона или фитобентоса, може да се процени сапробност воде или уради класификација на основу Правилника о параметрима еколошког и хемијског статуса површинских вода и параметрима хемијског и квантитативног статуса подземних вода. Од биолошких параметара који служе за процену еколошког статуса, односно потенцијала, у Институту се испитују фитопланктони, фитобентоса, као и утврђивање трофичког статуса акумулација.

- Квалитативна анализа фитопланктона и фитобентоса ради се на аутоматизованом високо софистицираном Зеиш Аџио Обсервер.З1 бинокуларном инвертном микроскопу и идентификација таксона врши се према стандардној таксономској литератури - напомињу у “Батуту”.

Испитивање квантитативног састава фитопланктона има сврху да дефинише просторну и временску динамику фитопланктона. Бројност организама – појединачних ћелија или колонија, пружа веома корисне информације о популацији појединачних врста фитопланктона. Оваква врста анализе је веома важна у праћењу сезонских промена одређених врста фитопланктона. Међутим, величина ћелија фитопланктонских организама веома варира, па се на основу бројности врста не може закључити о доприносу различитих врста у укупној биомаси фитопланктона. Стога се после пребројавања ћелија фиопланктонских организама у узорку и узимања њихових димензија, израчунава биоволумен фитопланктона. Квантитативна анализа ради се инвертном микроскопијом помоћу ДИЦ контраста, према европском стадарду.

Микроскопска мерења димензија индивидуа у циљу прецизне идентификације врста и одређивања биоволумена ради се уз помоћ дигиталне камере повезане са инвертним микроскопом и програмом за мерење димензија и прављење микрофотографија.

Највећи фокус при хидробиолошким анализама површинских вода јесте на идентификацији, праћењу и процени ризика везано за појаву „цветања” потенцијално токсичних цијанобактерија. Климатске промене и културна еутрофикација довеле су до тога да „цветање” ових штетних биолошких агенаса постане глобални проблем, а редовно праћење водних тела кључно је за брзо реаговање и спречавање да цијанобактерије и њихови токсини продру у мрежу за водоснабдевање, или угрозе употребу рекреативних вода. Дугогодишње искуство у праћењу вода широм Србије, стручни кадар, као и савремене микроскопске технике које се спроводе у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, када је реч о овом проблему, одлична су основа за пружање подршке корисницима.

- Биолошки преглед воде за пиће користи се у испитивањима воде намењене за људску употребу као што су некаптирана врела, извори, копани бунари, цистерне, као и третирана вода. Биолошка испитивања воде за пиће још увек немају исти ниво употребе као стандардне методе хемијских и микробиолошких анализа. Обично се примењују у посебним случајевима када су биолошки проблеми већ постали очигледни, као што су зачепљења цеви, укус и мирис воде за пиће, евиденција цијанобактерија, нематода, ракова или ларви инсеката у резервоарима или чак у чесменској води - објашњавају у “Батуту”.

Мониторинг биолошких организама у води за пиће (цијанобактерије, еукариотске алге, зоопланктон, слободноживеће нематоде и сл.) представља добар индикатор ефикасности третмана прераде воде. Сходно томе, могуће је пратити њихову бројност и вијабилност кроз различите ступњеве третмана и одредити колико је сваки од њих ефикасан, али и одредити уколико постоји неко жариште њиховог развоја које би могло да прави проблем у процесу прераде.

- Распадањем ових организама груписаних, на пример, на површинама и унутар лежишта филтера на постројењима за пречишћавање воде ослобађају се ћелијска једињења која могу да доведу до промене боје, мутноће, мириса и укуса питке воде. Такође, овакви филтери ће после извесног времена садржати велику количину органске материје, што представља одличан супстрат за развој бактерија. Потенцијални ризик по јавно здравље огледа се у томе што се присуство и већа бројност неких микроскопских животињских врста сматра могућим изворима патогених организама, јер гутају ентеричне бактеријске патогене и вирусе, а ови патогени су тако у потпуности заштићени од хлоринације - истичу у “Батуту”.

Љ. Петровић