Akreditovana nova metoda za biološki pregled vode

- Osnovni cilj hidrobioloških ispitivanja u Institutu jeste praćenje bioloških agenasa koji ne podležu pod sanitarnu mikrobiološku analizu, a koji mogu da prestavljaju rizik po javno zdravlje. To se primarno odnosi na njihovo prisustvo u vodi za piće i površinskim vodama koje se koriste kao izvorišta za vodosnabdevanje, ali i u vodi za rekreaciju i drugim vodama koje se koriste za ljudsku upotrebu - navode u “Batutu”.

Kako objašnjavaju, osim značaja identifikacije organizama koji mogu da budu štetni po zdravlje i životnu sredinu, akvatični organizmi predstavljaju dobre indikatore kvaliteta površinskih voda. Na osnovu sastava njihovih zajednica, odnosno zajednice fitoplanktona ili fitobentosa, može da se proceni saprobnost vode ili uradi klasifikacija na osnovu Pravilnika o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda. Od bioloških parametara koji služe za procenu ekološkog statusa, odnosno potencijala, u Institutu se ispituju fitoplanktoni, fitobentosa, kao i utvrđivanje trofičkog statusa akumulacija.

- Kvalitativna analiza fitoplanktona i fitobentosa radi se na automatizovanom visoko sofisticiranom Zeiš Adžio Observer.Z1 binokularnom invertnom mikroskopu i identifikacija taksona vrši se prema standardnoj taksonomskoj literaturi - napominju u “Batutu”.

Ispitivanje kvantitativnog sastava fitoplanktona ima svrhu da definiše prostornu i vremensku dinamiku fitoplanktona. Brojnost organizama – pojedinačnih ćelija ili kolonija, pruža veoma korisne informacije o populaciji pojedinačnih vrsta fitoplanktona. Ovakva vrsta analize je veoma važna u praćenju sezonskih promena određenih vrsta fitoplanktona. Međutim, veličina ćelija fitoplanktonskih organizama veoma varira, pa se na osnovu brojnosti vrsta ne može zaključiti o doprinosu različitih vrsta u ukupnoj biomasi fitoplanktona. Stoga se posle prebrojavanja ćelija fioplanktonskih organizama u uzorku i uzimanja njihovih dimenzija, izračunava biovolumen fitoplanktona. Kvantitativna analiza radi se invertnom mikroskopijom pomoću DIC kontrasta, prema evropskom stadardu.

Mikroskopska merenja dimenzija individua u cilju precizne identifikacije vrsta i određivanja biovolumena radi se uz pomoć digitalne kamere povezane sa invertnim mikroskopom i programom za merenje dimenzija i pravljenje mikrofotografija.

Najveći fokus pri hidrobiološkim analizama površinskih voda jeste na identifikaciji, praćenju i proceni rizika vezano za pojavu „cvetanja” potencijalno toksičnih cijanobakterija. Klimatske promene i kulturna eutrofikacija dovele su do toga da „cvetanje” ovih štetnih bioloških agenasa postane globalni problem, a redovno praćenje vodnih tela ključno je za brzo reagovanje i sprečavanje da cijanobakterije i njihovi toksini prodru u mrežu za vodosnabdevanje, ili ugroze upotrebu rekreativnih voda. Dugogodišnje iskustvo u praćenju voda širom Srbije, stručni kadar, kao i savremene mikroskopske tehnike koje se sprovode u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, kada je reč o ovom problemu, odlična su osnova za pružanje podrške korisnicima.

- Biološki pregled vode za piće koristi se u ispitivanjima vode namenjene za ljudsku upotrebu kao što su nekaptirana vrela, izvori, kopani bunari, cisterne, kao i tretirana voda. Biološka ispitivanja vode za piće još uvek nemaju isti nivo upotrebe kao standardne metode hemijskih i mikrobioloških analiza. Obično se primenjuju u posebnim slučajevima kada su biološki problemi već postali očigledni, kao što su začepljenja cevi, ukus i miris vode za piće, evidencija cijanobakterija, nematoda, rakova ili larvi insekata u rezervoarima ili čak u česmenskoj vodi - objašnjavaju u “Batutu”.

Monitoring bioloških organizama u vodi za piće (cijanobakterije, eukariotske alge, zooplankton, slobodnoživeće nematode i sl.) predstavlja dobar indikator efikasnosti tretmana prerade vode. Shodno tome, moguće je pratiti njihovu brojnost i vijabilnost kroz različite stupnjeve tretmana i odrediti koliko je svaki od njih efikasan, ali i odrediti ukoliko postoji neko žarište njihovog razvoja koje bi moglo da pravi problem u procesu prerade.

- Raspadanjem ovih organizama grupisanih, na primer, na površinama i unutar ležišta filtera na postrojenjima za prečišćavanje vode oslobađaju se ćelijska jedinjenja koja mogu da dovedu do promene boje, mutnoće, mirisa i ukusa pitke vode. Takođe, ovakvi filteri će posle izvesnog vremena sadržati veliku količinu organske materije, što predstavlja odličan supstrat za razvoj bakterija. Potencijalni rizik po javno zdravlje ogleda se u tome što se prisustvo i veća brojnost nekih mikroskopskih životinjskih vrsta smatra mogućim izvorima patogenih organizama, jer gutaju enterične bakterijske patogene i viruse, a ovi patogeni su tako u potpunosti zaštićeni od hlorinacije - ističu u “Batutu”.

LJ. Petrović