(ВИДЕО/ФОТО) ШИРИ СЕ ЉУБИЧАСТО ЗЛАТО СРБИЈЕ Гајење боровница јесте захтевно, али је Шумадинцима добар породични бизнис

Пољопривредник Предраг Радоман је за Бизпортал пренео њихова искуства у гајењу ове воћке оцењујући да њен узгој може бити добар породични агробизнис. Како каже, група људи, односно, њих 44 из Белановачке задруге направили су први увоз из Холандије 2007. године.

– Засад се налази на један хектар где је своје место нашло 2.000 садница у којој постоје различите сорте, а укупно их је четири – Патриот (који иде у прераду, користи за прављење џема, сокова, слаткоа и друго), дјук, блукроп и спартан. Последње три продају се маркетима – навео је Радоман.

Приликом засада, на шта све треба обратити пажњу, он наводи да је неопходно урадити анализу земљишта, обезбедити воду за наводњавање, као и да се засад постави максимално у висини од 200 до 300 метара надморске висине.

– Битно је да плантажа буде у близини власника земљишта, јер он свакодневно мора да брине о њој – саветује он.

Говорећи о првом роду након садње, објашњава да се се у првој и другој години скида цвет са биљке како би се она још боље развила, а да се род очекује тек у трећој години.

Према подацима Привредне коморе Србије, површине под засадима боровнице се из године у годину повећавају, пре свега због стабилне цене откупа овог воћа, која се у просеку креће од 700 до 800 динара за килограм.

Први већи род боровница даје у трећој години, док је четврти род довољан да се покрију скоро сви трошкови задуживања и исплате садница. У шестој години рода се зарађује, а приноси ове воћке варијају и крећу се од једне, две, три, пет, па и 12 или чак 25 тона по хектару.

Међутим, помоћ државе и квалитетна цена откупа чини да воћари који гаје боровницу осећају приличну сигурност у своју будућност.

– Почетна улагања крећу се око 100.000 евра по хектару. Ту спадају садни материјал, припрема земљишта, механизација, тресет, противградна мрежа, системи за наводњавање, комора за чување робе и друго. Након почетног улагања следе трошкови производње који су озбиљни и који варирају, односно, који се разликују из године у годину. На пример, у првој години поставља се малч који служи да спречи раст корова, чува влагу и спречава температурне разлике које настају због плитког кореновог система и биљкама даје потребну киселост – казао је Радоман.

Додао је да су трошкови производње, на годишњем нивоу, око 15.000 евра по хектару. Он оцењује да је боровница захтевна воћка наводећи да је у фази мировања од новембра до марта када се ради зимска резидба и додатни радови.