СТРАХИЊА ДАМЈАНОВИЋ У АРАДЦУ ГАЈИ ВОЋЕ У ОКВИРУ „ГЛОБАЛ ГАП” СТАНДАРДА Производња скупа, али су боровнице квалитетне
Ушушкан међу природом у заштитној зони СРП „Ритови доњег Потисја”, у катастарској општини Српски Арадац, засад боровница Страхиње Дамјановића простире се на два хектара и броји 6.750 биљака.
Како је за „Дневник” појаснио, ове модроплаве бобице гаји у „Резидуал зеро” систему, у оквиру „Глобал гап” стандарда, што значи да се узгој не третира као типична органска производња. Но, Страхиња каже да би, када би упоређивали његов плод с оним од органског произвођача, разлика била минорна и рачунала би се попут статистичке грешке у математици.
– Да би се неко бавио органском производњом, мора да прође процес сертификације који траје три године. Сам „Резидуал зеро” узгој заснива се на производњи хране без заосталих пестицида, хербицида и других хемијских средстава у финалном производу јер је мој императив органска здрава заштита. Друга ствар, код нас у Војводини не можемо гајити боровницу из земље јер јој пХ вредност не одговара. За њен узгој потребна је кисела средина, с пХ 4.5 до 5.5, те радимо саксијски узгој, тако што купујемо готов супстрат из Холандије с одговарајућом киселошћу, који чине кокосова влакна, перлит, црни тресет и слично. Суштински, тај супстрат није животна средина из које се боровница храни већ средина у којој живи корен биљке, док хранљиве елементе ми дајемо кроз систем наводњавања, а колико ће се пута дневно биљке прихрањивати зависи од доба, потреба биљке и слично – прича Дамјановић.
Ово је пета година како Страхиња гаји ове благо накиселе бобице, а почео је са двогодишњим садницама које је пазарио. Једна група биљака засађена је 2020. године, а друга годину дана после у пластеницима. Страхиња каже да су већином Дјук врсте.
Ко истински жели...
Страхиња Дамјановић каже да у овај посао није ушао да би зарадио новац већ из задовољства који даје живот у природи. Но, без обзира, имао је дилему да ли да се уопште упушта у свет воћарства.
– Нисам агроном, нити заштитар и схватио сам да многи на ово гледају као на бизнис, а у пољопривреди то не постоји. Није ми био циљ да зарађујем велике паре већ сам првенствено желео да нађем неки свој мир и успевам у томе. Онда сам кренуо на интернету да тражим људе који се баве овим послом, а реченица „вашем засаду не може да помогне нико осим вас”, коју сам прочитао на једном форуму, утицала је на мој правац и одлуку да уђем у ово причу. Схватио сам да је то оно што желим, те је у мом плану да се сада, од моје 40. Године, „играм” до 60. и видим где су моји лимити, померам границе, тестирам себе и видим шта све могу да направим у том периоду – поручује Дамјановић.
Препоручио би он људима узгој боровница, али каже само онима који истински желе да се баве својим засадом. Ко мисли да ће се обогатити на узгоју боровница, ту рачунице нема.
– Имам и око 750 биљака нове сорте испод црвене мреже у тест систему, нешто што је популарно у свету, а долази и код нас. Не смем много да откривам о чему се ради, али сигуран сам да ће бити добро прихваћена сорта. Оно што могу да приметим је да се услед климатских промена мења и узгој јер се све нешто помера и убрзава. Наиме, лане је била моја четврта година производње и почео сам бербу 25. маја. Годину дана пре тога, боровнице су се брале 1. јуна, док сам 2022. године кренуо да их берем 6. јуна. Моје искуство каже да ће ова година бити класична и не верујем да ћу их брати пре 1. јуна. На два хектара посадио сам 6.750 биљака, но може и више, али и мање, а ја сам ишао на широке редове и широке путне правце јер ми је императив да у пуној родности држим принос на три килограма по жбуну. Боровнице беремо ручно, као високо конзумни производ – прича наш саговорник.
Страхиња гаји биљке и напољу у природном амбијенту, а разлике су евидентне, с обзиром на то да су пупољке формирале оне које су под заштитом у контролисаним условима – у пластеницима.
– Унели смо опрашиваче - бумбаре пошто је кренуло цветање унутар пластеника, два сата након прскања органским препаратима на бази бора. То је природни стимулатор, који помаже биљци да добије довољно енергије да крене да цвета. Он иде и фолијарно и фертиригационо. Обично сваки пут пред сезону урадим једну анализу плода, те годишње обнављам сертификате о здравственој исправности. Ова производња јесте скупа, али је плод квалитетан, што ми је императив – истиче Дамјановић.
И. Бакмаз