ПЧЕЛАРИ УПОЗОРАВАЈУ Лажни мед преплавио пијаце и маркете; ЕВО КАКО ДА НЕ БУДЕТЕ ПРЕВАРЕНИ!
Климатски услови ове зиме погодују пчелама јер није било великих и дуготрајних хладноћа, али какво ће време бити у наредним месецима пчеларе брине јер је лањска година била сушна и по кошници нису добили пуно меда, каже за Дневник председник Савеза пчеларских организација Војводине Саша Чолак.
- Лане је било изврцаног меда испод просека у последњих неколико година, али и испод сваког просека ако се оде неколико деценија уназад. Рецимо, сунцокретовог меда пчелари су пре десет и више година имали и по 87 килограма по кошници, а сада свега 22 до 25 килограма – каже Чолак.
Осим климе, која је сваке године све лошија, пчеларе брине и што на тржишту има много фалсификованог меда којег купци све теже могу да препознају и што је лажни мед лако произвести додавањем разноразних сирупа.
- Мед је само оно што пчеле из природе унесу у кошнице и оне саме прераде, а пчелар од њих одузме и у непромењеном стању испоручи крајњем купцу - наглашава Чолак. - Чим је мед кристално чист и прозиран (као вода, на пример) без двоумљења се може посумњати да је по среди фалсификат, мада је једино валидна анализа меда у овлашћеној лабораторији. Такође, и ниска цена меда на рафовима може да буде сигнал да нешто није у реду.
Колико тачно на тржишту има таквог лажног меда тешко је, напомиње, проценити, јер неки подаци указују да га има и преко 90 одсто на тржишту, пошто има доста фирми које се баве паковањем меда у чије тегле додају шећер у разним облицима, као и ароме, стварајући лажни производ од којег имају одличне зараде.
Треба гледати шта пише на декларацији
Председник пчеларских организација Војводине Саша Чолак напомиње да би купци требало да обрате пажњу приликом куповине меда шта пише на деклерацији на тегли.
- Морало би да стоји шта се у тегли налази, јер је фалсификат све оно што на декларацији није написано и што може да доведе у заблуду потрошача. На нашу жалост, мед углавном купујемо да би поправили лоше здравље, а релативно ретко се купује као храна, и када потрошачи купе фалсификат, зна се да од оздрављења и побољшања здравља нема вајде.
- Једини начин да се ова појава спречи јесте системско решење, а то значи нон-стоп контрола предузећа која се баве производњом и паковањем меда и новчана кажњавања, која у законској регулитиви, нажалост, нису висока, а требало би да буду милионска, јер од лажног меда лажни трговци и произвођачи остварују велику зараду, стварајући тако и нелојалну конкуренцију правим пчеларима - истиче Чолак.
Додаје да би правилником о меду требало да буде предвиђено који су то додаци који се сматрају фалсификатима, на пример, глукозно-фруктозни сирупи и слично, а свакако се фалсификатом не може сматрати мед у који су додати ораси, кандирано воће, лековито биље и слично јер је то видљиво и не може да доведе у заблуду купца.
Лажни мед, каже Чолак, може се препознати и по цени. Уколико је она неколико стотина динара, знак је да се ради о фалсификованој роби, јер прави мед не би смео да се продаје испод 700 до 1.000 динара, у зависности од врсте меда (сунцокрет, липа, багрем).
Тренутна цена у откупу багремовог меда је до 3,5 до 4 евра и када се негде на рафовима појави „багремов мед” за 500-600 динара, јасно је да мед по тој цени није прави. Нема те математике која може да се уклопи у ову разлику у цени, јер се почев од самог откупа појављују редовни трошкови транспорта до пакераја, па тегле, поклопци, етикете, декристализација, паковање, претовари, марже пакера, марже у трговинама.