(ФОТО) РАСПЕВАНИ ОВЧАР ИЗ ФУТОГА Ово су његови више него корисни савети како добро да се заради од оваца
Изрека „ко купи овце, губи новце” изгледа да више не важи. Тачније, истина је на пола пута, јер ко има оваца има и новаца, не превише, али довољно за пристојан живот, каже за Дневник овчар из Футога Зоран Каћански.
- Овчари имају подстицај од државе од 10.000 динара по ојагњеној овци и још 2.000 динара по грлу предатог јагњета у кланицу. То је довољно да би се солидно живело и овчарство унапређивало, јер од 10.000 динара колико се добија по ојагњеној овци остане од 6.000 до 7.000 динара, када се одбију трошкови за стручне службе које прате одгој грла, што није ни мало ни пуно пара – прича наш саговорник.
Каћански је у овчарству више деценија и у тору држи овце расе витемберг због меса, приплод и приплодни материјал. Овнове продаје по Војводини, а генетски материјал купује од овчара из целе Србије, који их углавном увозе. Вуну нема више коме да прода па је баца у контејнер као смеће. Ранијих година приход од вуне му је покривао трошкове шишања оваца, за које му сада треба 600 динара по грлу.
- Имао сам идеју да од неопране вуне поставим топлотну изолацију у поткровљу. То нисам пробао, али намеравам. Кажу да такву вуну због јаког мириса не нападају штеточине и да је добар топлотни изолатор.
Овчаре, напомиње, у протеклих неколико година највише плаши суша. Овогодишња им је посебно тешко пала, због малих приноса кукуруза и слабе испаше. Сви овчари, без обзира на то у ком крају Србије држе овце, осетили су ћуди климатских промена. Тешко је свима било обезбедити довољно хране за зиму, која је због климатксих неприлика вишеструко поскупела.
Признања са Новосадског сајма
Каћански сваке године излаже на Пољопривредном сајму у Новом Саду и вишеструки је добитник медаља, пехара и признања.
Овца мора да има лепу дужину и главу, равна леђа и чисте ноге, што се гледа приликом оцењивања стада и на основу тих одлика добијају награде.
- Купио сам тону концентрата. Кукуруз, јечам ,зоб.... обезбедио сам углавном са мојих њива, али сам део и докупио, јер су приноси свих пољопривредних култура били мали. Сада их припремам за јагњење у првој половини јануара и дајем им јачу храну, да би се лакше ојагњиле -наглашава Каћански. - Само једном годишње се јагње, а ранијих година су се јагњиле три пута у две године. То више не радим, јер је за њих то био велики терет. Биле су мршавије и од тога сам одустао. Држим их целе године затворене, а некада су биле на испаши.
По његовим речима, килограм живе ваге јагањаца је 600 динара, уматичено шиљеже од осам до 13 килограма је 600 евра, а жива вага овчетине је 250 динара. - Потражња за овчијим месом постоји, посебно у време Купусијаде у Футогу. Али овчари неће превише оваца да продају због меса. Чувају их за приплод и приплодни материјал.
Каћанског радује што ће, по свој прилици, у овчарству имати наследника. Син је, каже, заинтересован да настави посао, док унуци воле да раде око оваца. Посебно унука, која иако има само 12 години, зна да ојагњи овцу.
З. Делић
