БИЉКА НА СЕВЕРУ ВОЈВОДИНЕ ИМА ЧУДНОВАТУ МОЋ Лековита је а рађа више од грожђа, уз маља улагања - зарада по хектару је огромна
Ова биљка је неправедно запостављена а веома је рентабилна, заправо једна од најрентабилнијих култура бобичастих плодова.
Зова би могла постати једна од омиљених биљки наших пољопривредника, јер рађа више од грожђа, има сличну цену, а улагања су мања.
Ова биљка тражи песковиту земљу, па је север Војводине центар њеног узгоја у нашој земљи, овде је више воћара успешно узгаја, и то најчешће сорту која долази са запада Европе, под називом „хазберг“.
На пијацама се слатка и сокови од зове већ годинама доста траже и продају па се и од ових проозвода, који се лако праве, може доста добро зарадити.
Зова рађа од 10 до 12 тона по хектару, а произвођачи рачунају на више од 500.000 динара по хектару од продаје.
Према његовим речима, принос по хектару може се и удвостручити, ако произвођач савлада све вештине и природа подари добре услове.
– На истој парцели можете добити најмање исту количину као грожђа, сасвим могуће и много више, чак дупло, а улагања су много мања. Нема хемијске заштите, готово да је органска производња. Лако се умножава, а нема ни много посла око ње. На крају, много се лакше и бере од грожђа- испричао је он.
Орезивање почиње у новембру, после се само одржава међународни простор, што зову чини једном од најрентабилнијих култура бобичастих плодова.
На нашем тржишту тражња за зовом је све већа. Откупљивачи су често заинтересовани и за цвет зове, али воћари чекају крај августа и бербу плодова јер је принос од њихове продаје и шест пута већи.
– Зова се користи у фармацеутске сврхе, у прехрамбреној индустрији, познато је да има 75 начина примене и у односу на друге врсте одмах је иза алоје вере. Имао сам неколико понуда из Швајцарске да овде прерађујем зову и извозим им те производе, који су тамо јако популарни, поготово у лечењу. Али ја ћу сада 70 година, то треба неко млађи да ради. Од када је на Западу забрањена употреба синтетичких боја у прехрамбреној индустрији, зова је добила додатно на значају, јер служи и за фарбање“, испричао је тада Шерфезе.
Владислав Огњанов, редовни професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, за зову је рекао да је она једна од биљних врста чији сваки део има хранљиву или фармацеутску вредност.
– Од плодова могу да се производе џемови који су све популарнији. Код нас се у Бачким виноградима прави тај специјалитет. Порто вина не могу без зове, а производе се и ракија или чај-појаснио је Огњанов.
ЕУ кроз различите програме подржава српску привреду, покретање и развој бизниса и предузетништва, а кроз посебан фонд и пољопривредни сектор.
На тај начин, многи српски пољопривредници су започели производњу или је унапредили, обновили механизацију, модернизовали своја газдинства.
Bizportal.rs