BEGEČKA ŠARGAREPA OSVAJA BALKAN Suša je bila velika, ipak, biće je i za domaće potrebe i za izvoz
Povrtari u Begeču kod Novog Sada počeli su da vade jesenju šargarepu, koje ove sozene imaju na približno istim površinama kao i proteklih godina, na oko 600 hektara, po čemu su najveći proizvođači šargarepe na Balkanu.
Ujedno, čine i 80 posto domaće proizvodnje u Srbiji.
I ove godine, kao i lanjske, proizvodnju je obeležila suša, s tom razlikom što je ove bila znatno veća i još toplija, što nije godilo povrću. Očekivanja su zato da će šargarepe biti za oko 20 odsto manje nego u redovnim godinama.
Prosečan prinos šargarepe je oko 50 tona po hektaru. Povrtari koriste francuska i holandska semena, a koliko treba uloga da bi se posejao hektar Begečani napominju da je to nemoguće izračunati, jer cene na domaćem tržištu neprekidno idu naviše. Direktor Zemljoradničke zadruge „Begečki povrtari” Goran Zec izjavio je za Dnevnik da je vađenje šargarepe trenutno u punom obimu, te da proizvođači očekuju da će šargarepa biti izvađena do prvih mrazeva.
- Ovu godinu je obeležila velika suša i afrička klima, tako da sistemi
za navodnjavanje nisu bili dovoljni da povrću obezbede potrebnu vlagu. Na nekim poljima nije nikla pa su povrtari morali da je ponovo seju, dok je na drugim njivama izgledala kao obarena - naveo je Zec, rekavši da jedino klimatske promene utiču na prinos dok, s druge strane, proizvođači nemaju problema sa tržištem jer uspevaju celokupan rod da prodaju na domaćem i stranom.
Sa oznakom geografskog porekla
Begečki povrtari su deo oranica pod šargarepom zaštitili oznakom geografskog porekla. Ove jeseni markice sa tom oznakom imaće šargarepa posejana na 35 do 40 hektara, ali neće biti skuplja u odnosu na onu bez oznake.
- Zato se povrtari i ne odlučuju za setvu na većim površinama jer nema velike razlike u proizvodnji između šargarepe koja ima oznaku geografskog porekla i one koja je nema - kazao je Goran Zec.
- Najviše od 25 do 30 posto šargarepe iz Begeča je potrebno da se pokrije domaće tržište pa ostatak ide u izvoz u zemlje u okruženju, prvenstveno Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Crnu Goru, a deo i Bugarski u Rumuniju.
Trenutna cena naveliko, kazao je Zec, odgovara povrtarima, kilogram je 35 evro centa ili oko 40 dinara, mada smatra da će cena krenuti da pada kada rod bude sasvim izvađen. Kilogrma šargarepe na pijacima i marketima u Novom Sadu prodaje se za oko stotinu dinara.
- Nama je najveća konkurencija u ceni Turska i Poljska, jer imaju daleko veće površine posejane u odnosu na naše, ali, u pogledu kvaliteta, ne mogu da nam konkurišu. Imamo idealno zemište, peskovito, što povrću odgovara. I klimu, mada se suočavamo sa klimatskim promenama, ali vremske prilike su opet bolja nego u Turskoj. Ako je kod nas toplo, u Turskoj je još toplije. U Poljskoj je već hladno, dok je ovde idelano vreme da se šargarepa izvadi - naveo je Zec.
Z. Delić