(ВИДЕО) ПРЕДРАГОВ МАГИЧНИ НАПИТАК ЛЕЧИ МАМУРЛУК Све више купаца из Новог Сада, а треба му месец дана да га направи! Годишње произведе 5.000 литара

Старинско српско пиће овај младић производи на један савремен начин. У селу Биоска недалеко од Ужица, однедавно се производи чувено српско пиће које је већ последњих година било на рубу заборава. Зимски еликсир састављен од јесењих плодова одувек је планинце чинио здравијим и јачао им имунитет. На корак пре одласка у прошлост овог пића, Предраг се досетио и почео производњу водњике, која му је посао од којег зарађује плату.

Поред ајвара, џема, паприке, водњика је српским планинкама била неизоставна у спремању зимнице. Обично су водњиком пунили каце и бурад, који су смештени у подруму куће изоловани од зиме и мраза. У састав водњике улазе дивље крушке и јабуке (дивљаке) зукве, дрењици, шипурци, трњине, глогиње, али и неизоставна клека која јој даје посебан укус.

Ови јесењи плодови сакупљају се у кацу, а онда се налију водом и након месец дана спремни су за пиће. Водњика не садржи конзерванс и екстрате, сви састојци су здрави и природни, а дају јој невероватну боју. Никада се у овом крају водњика није производила на велико, док се Предраг није заинтресовао и направио бизнис јединствен у Србији. У његовом домаћинству водњика се производи деценијама и генерацијама уназад, а његов прадеда је до Првог светског рата правио и продавао водњику на пијаци, а онда је отишао на Солунски фронт и по повратку опет наставио.

Поред ајвара, џема, паприке, водњика је српским планинкама била неизоставна у спремању зимнице. Обично су водњиком пунили каце и бурад, који су смештени у подруму куће изоловани од зиме и мраза. У састав водњике улазе дивље крушке и јабуке (дивљаке) зукве, дрењици, шипурци, трњине, глогиње, али и неизоставна клека која јој даје посебан укус.

Ови јесењи плодови сакупљају се у кацу, а онда се налију водом и након месец дана спремни су за пиће. Водњика не садржи конзерванс и екстрате, сви састојци су здрави и природни, а дају јој невероватну боју. Никада се у овом крају водњика није производила на велико, док се Предраг није заинтресовао и направио бизнис јединствен у Србији. У његовом домаћинству водњика се производи деценијама и генерацијама уназад, а његов прадеда је до Првог светског рата правио и продавао водњику на пијаци, а онда је отишао на Солунски фронт и по повратку опет наставио.

Проширили су Симићи своје капацитете, купили нову бурад, па сада могу да произведу и 5.000 литара овог чудесног пића.

- Желим да ужички крај, поред комплет лепиње, буде познат и по водњици, традиционалном напитку карактеристичном за западну Србију. Такође да промоцијом водњике обогатим туристичку понуду Златиборског округа и да људи у градовима могу да пробају овај јединствени производ - додаје овај млади произвођач.

Водњиком се, каже, углавном одушевљавају, окрепљујуће делује на организам, а најбоље лечи мамурлук. Многима је ово златиборско пиће постало омиљени зимски напитак.

kurir.rs/telegraf.rs/dnevnik.rs