Уводи се порез на честе летове? ДА ЛИ ЋЕ ПУТНИЦИ ПЛАЋАТИ ЦЕНУ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА Назире ли се крај јефтиног летења
Истраживачки центар са седиштем у Великој Британији позвао је на увођење пореза на летове који би потенцијално могао да прикупи милијарде евра.
Порез је дизајниран да прикупи готовину која би се могла уложити у алтернативне и мање загађујуће облике путовања са европских дестинација.
Ако буде усвојен, Фондација процењује да би нова накнада могла повећати приходе од пореза на ваздухопловство за 64 милијарде евра годишње, уз минималан утицај на повремене лете.
Мета пореза су путници који често лете
НЕФ тврди да ће њихови планови бити усмерени на оне који лете више летова годишње, док у великој мери изузимају оне који само повремено путују авионом.
Намет би се примењивао на основу броја повратних летова које особа обави годишње, при чему је први повратни лет ослобођен плаћања.
Они који лете на средње и дуге летове или путују пословном и првом класом биће најтеже погођени, јер ће се суочити са додатном доплатом.
Фондација процењује да ће више од половине финансијских и еколошких користи њиховог плана доћи од 5 одсто људи који лете на мосту. Огромна већина, око 72 одсто путника авионом, избегла би накнаде тако што би летела једном или уопште не би летела.
Аналитичари НЕФ-а верују да би готовина која би се прикупила од пореза могла бити кључна за подршку глобалним напорима да се испуне климатски циљеви. Они тврде да би део прикупљених средстава требало одвојити за подршку оним нацијама које се већ боре са финансијским и еколошким утицајем климатских промена, пише Бизпортал.рс.
– Када је у питању заустављање климатског слома, Европа се суочава са огромним јазом у расположивим финансијама. Намет за оне који често лете могао би значајно допринети фондовима ЕУ и могао би се искористити за генерисање стотина милијарди капитала за улагање у јавни превоз, енергију ветра и сунца и обнову природе.У исто време, део фондова би требало да буде одређен за допринос ЕУ земљама са нижим и средњим приходима које се суочавају са оштрим крајем климатске кризе- казао је Себастијан Манг, виши истраживач у Фондацији за нову економију (НЕФ).
Економски утицај климатских промена у Европи
Према подацима Еуростата, статистичког уреда ЕУ, укупни економски губици блока везани за климу у 2022. години износили су 12 милијарди евра.
Највећи укупан губитак забележен је 2017. године (27,9 милијарди евра), више него двоструко него 2020. године, као резултат топлотних таласа регистрованих у Европи који су десетковали пољопривредно земљиште и изазвали талас пожара.
Потрошачи већ осећају последице климатских промена, уз огромно повећање цена робе, укључујући маслиново уље, за које су ове године цене порасле за 50 одсто у поређењу са 2023.
Еуростат наводи повећање због разорних суша које су погодиле маслињаке у Грчкој, Шпанији и Италији, пише Еуроњуз бизнис.