Uvodi se porez na česte letove? DA LI ĆE PUTNICI PLAĆATI CENU KLIMATSKIH PROMENA Nazire li se kraj jeftinog letenja

Porez je dizajniran da prikupi gotovinu koja bi se mogla uložiti u alternativne i manje zagađujuće oblike putovanja sa evropskih destinacija.

Ako bude usvojen, Fondacija procenjuje da bi nova naknada mogla povećati prihode od poreza na vazduhoplovstvo za 64 milijarde evra godišnje, uz minimalan uticaj na povremene lete.

Meta poreza su putnici koji često lete
NEF tvrdi da će njihovi planovi biti usmereni na one koji lete više letova godišnje, dok u velikoj meri izuzimaju one koji samo povremeno putuju avionom.

Namet bi se primenjivao na osnovu broja povratnih letova koje osoba obavi godišnje, pri čemu je prvi povratni let oslobođen plaćanja.

Oni koji lete na srednje i duge letove ili putuju poslovnom i prvom klasom biće najteže pogođeni, jer će se suočiti sa dodatnom doplatom.

Fondacija procenjuje da će više od polovine finansijskih i ekoloških koristi njihovog plana doći od 5 odsto ljudi koji lete na mostu. Ogromna većina, oko 72 odsto putnika avionom, izbegla bi naknade tako što bi letela jednom ili uopšte ne bi letela.

Analitičari NEF-a veruju da bi gotovina koja bi se prikupila od poreza mogla biti ključna za podršku globalnim naporima da se ispune klimatski ciljevi. Oni tvrde da bi deo prikupljenih sredstava trebalo odvojiti za podršku onim nacijama koje se već bore sa finansijskim i ekološkim uticajem klimatskih promena, piše Bizportal.rs.

– Kada je u pitanju zaustavljanje klimatskog sloma, Evropa se suočava sa ogromnim jazom u raspoloživim finansijama. Namet za one koji često lete mogao bi značajno doprineti fondovima EU i mogao bi se iskoristiti za generisanje stotina milijardi kapitala za ulaganje u javni prevoz, energiju vetra i sunca i obnovu prirode.U isto vreme, deo fondova bi trebalo da bude određen za doprinos EU zemljama sa nižim i srednjim prihodima koje se suočavaju sa oštrim krajem klimatske krize- kazao je Sebastijan Mang, viši istraživač u Fondaciji za novu ekonomiju (NEF).

Ekonomski uticaj klimatskih promena u Evropi
Prema podacima Eurostata, statističkog ureda EU, ukupni ekonomski gubici bloka vezani za klimu u 2022. godini iznosili su 12 milijardi evra.

Najveći ukupan gubitak zabeležen je 2017. godine (27,9 milijardi evra), više nego dvostruko nego 2020. godine, kao rezultat toplotnih talasa registrovanih u Evropi koji su desetkovali poljoprivredno zemljište i izazvali talas požara.

Potrošači već osećaju posledice klimatskih promena, uz ogromno povećanje cena robe, uključujući maslinovo ulje, za koje su ove godine cene porasle za 50 odsto u poređenju sa 2023.

Eurostat navodi povećanje zbog razornih suša koje su pogodile maslinjake u Grčkoj, Španiji i Italiji, piše Euronjuz biznis.