У СРБИЈИ КАД СЕ БИРА ПОСАО НАЈВАЖНИЈА ЈЕ ЗАРАДА Да ли је плата од 1.000 евра довољна за пристојан живот?
Висина плате остаје најважнији фактор за одабир посла у Србији, а за чак 66 одсто запослених она је пресудан критеријум, показало је истраживање Инфостуда.
Такође, добри међуљудски односи су и даље изузетно важни, јер их као предуслове приликом одабира послодаваца наводи више од половине испитаника (61 одсто). На трећем месту налази се могућност учења и напредовања, која је важна за више од трећине испитаника (37 одсто), док радно време има значај за трећину њих (34 одсто), а сигурност посла за нешто више од петине (23 одсто) анкетираних.
Занимљиво, флексибилно радно време је кључни фактор приликом збора послодавца за само петинуиспитаника (22 одсто). Ови подаци нису специфични само за Србију – исти тренд се може видети и у свим земљама региона, где висина плате и међуљудски односи заузимају водећу позицију приликом избора послодаваца.
Када је реч о томе шта испитаници сматрају кључним за добијање посла, трећина наших испитаника сматра да су то знање и вештине. Мотивација и воља за запослењем су важни за петину испитаника (20 одсто), док 18 одсто испитаника наглашава значај радног искуства. Само три одсто испитаника сматра да формално образовање игра кључну улогу при запошљавању, што указује на то да тржиште рада тражи практичне вештине и мотивацију, а мање формално образовање.
Када је реч о очекиваној заради, највећи број испитаника из Србије (35 одсто) очекује зараду између 800 и 1.000 евра. Такође, нешто мање од трећине испитаника (28 одсто) очекује плату између 1.000 и 1.500 евра, док 17 одсто сматра да би им било довољно између 500 до 800 евра. Само сваки десети испитаник (13 одсто) из Србије очекује плату која прелази 1.500 евра.
Више од половине радника би желело нови посао у наредних годину дана.
Стране компанија и даље први избор
Што се тиче избора послодавца, највећи број наших испитаника бира компаније у страном приватном власништву (33 одсто), док 27 одсто бира предузетништво, а 21 одсто би радило за државну компанију.
Само 15 одсто испитаника из Србије би се одлучило за приватну компанију у домаћем власништву. Овај тренд показује да радници имају поверења у стране компаније, али и у могућност предузетничког рада.
Када се говори о мотивацији за промену посла, више од половине испитаника из Србије (54 одсто) каже да би желело да промени посао у наредних годину дана. Само 16 одсто њих не би мењало посао, док остатак сматра да би то учинили само ако би били приморани. Половина испитаника се не плаши губитка посла, док 22 одсто изражава да је забринуто да ће остати без посла. Ове бројке, ипак, указују на висок степен несигурности на тржишту рада. Подаци из истраживања такође показују да је готово половина испитаника из Србије (45 одсто) ове године остала без повишице, што указује на то да плате често не прате инфлацију.
Само 37 одсто је добило повишицу, док је 16 одсто очекује повишицу до краја године. Када је реч о раду од куће, више од две трећине наших испитаника (63 одсто) каже да њихова радна позиција не дозвољава ту опцију, док сваки пети испитаник (19 одсто) ради из канцеларије иако имају могућност ремоте рада. Хибридни модел рада користи 12 одсто, док само шест одсто испитаника у потпуности ради од куће.
Међу испитаницима који се и даље школују, највише њих (38 одсто) сматра да ће пронаћи посао у року од три месеца након завршетка школовања, док сваки пети верује да ће им потрага трајати до шест месеци. Када је реч о стицању искуства, 70 одсто младих је спремно да се запосли кроз праксу, док 46 одсто њих би обављало хонорарни рад, а готово једна петина њих би волонтирали како би стекли потребно радно искуство.
На питање да ли би били спремни да се преселе за послом, 46 одсто испитаника из Србије каже да то не би учинили, док више од четвртине (28 одсто) њих би се преселили у неку од европских земаља, 14 одсто у земље региона, а 11 одсто би ишли ван Европе. Разлози за исељавање су боља плата (74 одсто), бољи животни услови (63 одсто) и бољи услови рада (57 одсто).
Е. Д. Н
Фото: Дневник
