ОВО ЈЕ СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈЕ СЕ НАЈВИШЕ ЛАЖИРАЈУ НА ТРЖИШТУ Две конзумирамо скоро сваки дан

Кад је реч о укусима који дефинишу светску кухињу, није баш све онако како се чини. Од ваниле у омиљеном десерту до васабија на сушију – прави састојци су често превише ретки или прескупи да би задовољили глобалну потражњу. Баш зато су компаније смислиле начин како зарадити нудећи јефтиније алтернативе хране док сте ви уверени да купујете праву ствар.

Бизнис Инсајдер пописао је 11 врста хране и намирница која се највише лажирају на светском тржишту.

Тартуфи

Оно што се у радњама продаје као уље од тартуфа, углавном нема пуно везе с овим врстама гљива. Штавише, неретко се таква уља праве у лабораторијама. Прави тартуфи су ретки и веома скупи, па не чуди што су често на мети плагијатора.

Уље тартуфа обично подразумева мешавину сунцокретовог и маслиновог уља које је ароматизовано синтетичким једињењем добијеним из нафте под именом 2,4 дитиапентан. Једини начин да будете сигурни да једете тартуфе, јесте да видите како вам неко ренда ароматични грумен право на тањир.

Јаворов сируп

Чак половина јаворовог сирупа на светском тржишту је лажњак. Израда правог јаворовог сирупа није једноставна – потребно је око 45 литара јаворовог сока да би се произвео један литар сирупа. Оно што изгледа као јаворов сируп, али се продаје као сируп за палачинке заправо је мешавина кукурузног сирупа, карамеле и арома.

Прави јаворов сируп препознаје се по боји и текстури – има ређу конзистенцију и мутнији изглед од вештачких мешавина. Прочитајте и декларацију – прави јаворов сируп углавном долази из Канаде.

Васаби

Већина васабија који се продаје ван Јапана је лажњак – обично је реч о мешавини од рена, кукурузног скроба и заслађивача. Прави васаби је 30 пута скупљи од онога што се продаје у супермаркетима и специјализованим радњама. Он нема тако љути укус као што мислите. Ако вам грло гори од љутине, вероватније је да једете производ на бази рена.

Васаби је веома редак у Јапану, а расте уз планинске изворе. Ова коренаста биљка воли благе температуре, сенку и шљунак што су услови које је тешко копирати у другим деловима света.

Пармезан

Да би сир био пармезан, мора долазити из Парме у Италији, односно из регије Емилиа-Ромања. Само 300 млекара је на том подручју сертификовано да производи аутентични Пармигиано-Реггиано. У млеко се додају посебне бактерије које сиру дају препознатљив укус, а исти мора да одлежи најмање годину дана.

Колути аутентичног пармезана означени су жигом Деноминазионе ди Оригине Протетта који гарантује да је сир дошао с правог места. У новије време неки произвођачи почели су да стављају јестиве микрочипове како би заштитили своје производе од лажирања.

Ванила

Ванила је свеприсутан зачин без којег је немогуће замислити слатке производе на светском тржишту – од сладоледа до разних индустријских кекса, колача и других десерата. Реч је о мирисном сушеном воћу јестиве орхидеје која се узгаја у тропским крајевима, а коју карактерише танка махуна тамно-смеђе боје.

Да би се узгојила, скупила и прерадила не користе се хемикалије нити посебни уређаји – само ручно. Управо зато је веома скупа – само један посто производа на светском тржишту направљен је с аутентичном ванилом. Остатак садржи синтетичку замену за ванилу – ванилин – која је створена како би се смањила цена производа.

Кавијар

Кавијар се прави од усољених рибљих јаја или икре белуга јесетре. Реч је о веома ретком, деликатном и скупом производу који може да досегне цену од 20-ак хиљада евра по килограму, због чега је честа мета плагијатора. Уместо рибљих јајашаца белуге, често користе икру рибе лошијег квалитета. Разлику између правог производа и лажњака знају да препознају само најискуснији зналци.

Мед

Трећина меда на светском тржишту је – лажњак. Потреба за овом намирницом је знатно већа од онога што пчеле могу да произведу, па се налази на мети плагијатора.

Да би се повећао волумен, прави мед се често меша с кукурузним сирупом, шећером од риже и трске и сличним производима. На тај начин уништавају се прехрамбени и здравствени квалитети правог меда и претварају га у јефтин шећер. Ако желите да једете прави мед, купујте га из проверених извора и од локалних произвођача.

Екстра девичанско маслиново уље

Екстра девичанско маслиново уље је мета превара с храном још од времена старог Рима. Криминалци су продавали лошије маслиново уље или мешавине уља под ознаком екстра девичанског маслиновог уља, а то се догађа све до данашњих дана.

Ваги говедина

Ваги је реч која означава јапанско говедо, а односи се на четири расе: Куроге, Акаге, Мукаку и Нихон Танкаку. У Јапану постоје строги прописи који регулишу узгој и прераду ових животиња, а све како би се постигло месо изузетне мекоће и сласности. Извозе се тек мање количине.

У другим државама прописи нису тако ригорозни. У САД-у на пример, wагyу се може укрштати с другим мање скупим врстама говеда те тако продају месо под ознаком wагyу иако је реч о мешавинама двеју или више различитих врста.

Шафран

Шафран је најскупљи зачин на свету које се добија од нити његовог цвета. Пољопривредницима треба две године за узгој цвећа и бербу, а резање и сортирање се обавља ручно. Да би добили један килограм шафрана потребно је око 150.000 цветова, па не чуди што овај зачин долази с вртоглавом ценом, нити што често покушавају да га плагирају. Преваранти настоје да опонашају производ с црвено обојеним сеном, коњском длаком, кокосовим нитима и корењем разних биљака.

Кафа

Чак ни кафа која се пије на светском тржишту није увек направљена од 100 одсто кафе. Млевена кафа се меша с уситњеним жиром, јечмом и пшеницом. У прошлости, знали су да је мешају са свиме што је смеђе – од пиљевине до спаљеног кукуруза, а све како би се повећао волумен производа који иначе може бити доста скуп.

kurir.rs/biznisinsajder/dnevnik.rs