КАКАВ ДЕДА БАЈА, СРБИЈА ИМА ДУПЛО ВИШЕ ЗЛАТА ОД СВИХ НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ Ево ко диктира цену
Економски стручњаци слажу се у једном: тржиште злата ове године пролази кроз вртоглаве скокове у цени, бележећи нови рекорд у висини готово сваког месеца.
У тренутном економском окружењу, где је раст привреде нестабилан и већина економија се опоравља од рекордне инфлације, злато је постало јако привлачна инвестиција и за централне банке, али и за грађане. Зато расту државне резерве, а паралелно и златне “сламарице”. Кина у овој трци води, а следе је Индија и САД.
Србија има убедљиво највеће резерве злата на Западном Балкану, чак има више него двоструки износ резерви свих осталих земаља заједно. Македонија је друга на Западном Балкану са 7 тона злата, затим Албанија са 3,5 т, Словенија са 3,1 т, Црна Гора са 1,9 т, Босна и Херцеговина са 1,5 тона.
- Када погледамо друге комшије, Румунија (103 тоне), Бугарска (40 тона) и Мађарска (94 тоне), можемо да видимо да се Србија одлично носи када се узме у обзир разлика у величини земаља. Србија се, штавише, много боље котира и од многих других европских држава попут Чешке (41 тона), Словачке (31 тона) и чак је на нивоу попут Финске (49 тона) - каже Георги Христов из компаније „Тавекс злато и сребро“ и додаје да је Хрватска на дну ове лествице.
Хрвати погрешили у процени
- Од када их је продала 2001. године, званично је Хрватска народна банка била незаинтересована за даљу куповину. Третирали су злато као неатрактивну инвестицију. Наравно, временом се то променило и испоставило се да то није била најбоља одлука и да су резерве злата донекле неопходне. Пре две године, Хрватска се придружила многим земљама централне и источне Европе и купила око две тоне злата – каже Христов и наглашава да мала или нулта количина златних резерви ставља земљу у незгодну позицију јер је, уколико дође до озбиљне рецесије и земља не може да осигура спољно финансирање, њена привреда у проблему.
Према најновијим информацијама из јула 2024. године, Народна банка Србије је купила још додатних пет тона злата у вредности од 350 милиона евра, што наше златне резерве ставља на око 47 тона злата у вредности од готово 4 милијарде долара.
“Ово је невероватан скок, поготово када погледамо да је Србија почетком 2012. имала око 15 тона злата и да је за деценију утростручила резерве злата. Скок цене инвестиционог злата у протеклих 10 година сведочи да се ова инвестиција итекако исплатила за Народну банку Србије”, каже Христов.
